Подаци Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ показују да свега 8,5 одсто одраслог становништва има све зубе и да крезубост није повезана са животном доби, те да чак и млади због лоше оралне хигијене и неодласка код зубара могу остати без својих зуба.
Стоматолог Јован Цабунац каже да тај проблем није од јуче и да је код људи у Србији недовољно развијена свест о важности зуба.
Томе је допринело, сматра, и што су стоматолошке услуге биле доступне и бесплатне, односно код стоматолога се ишло уз оверену здравствену књижицу.
Док су стоматолошке интервенције биле потпуно бесплатне, људи су сматрали да је лако заменити зубе, то се решава, каже Цабунац.
Подсећа да лоши зуби нису само естетски проблем, већ да инфекција из уста улази у циркулацију и шири се по целом организму - срцу, бубрезима, очима и ствара друге проблеме.
Лоше навике утичу на стварање разних оралних проблема - прекомерно уношење шећера, конзумирање алкохола, цигарете. Све то утиче и ствара проблеме на зубима, нагласио је он и додао да је карцином усне дупље у азијским земљама трећи по заступљености свих карцинома.
Истраживање Батута међу школском децом је показало да навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно има око две трећине ђака, значајно више девојчица него дечака.
Дечаци седмог разреда основне школе најређе перу зубе свакодневно (55,8 одсто), а најчешће ученице првог разреда средње школе (85,2 одсто).
Наш саговорник истиче да је неопходна боља превентива како би се спречили озбиљнији проблеми. Са едукацијом деце треба почети од малих ногу.
Одласци стоматологу на почетку, када су деца мала, треба да буду кроз игру, кроз неинвазивне интервенције да би они касније стекли поверење и долазили са лакоћом. Не треба их плашити стоматолозима, истакао је он.
Страх од стоматолога данас је неоправдан, јер је анестезија помогла да поправка зуба не мора да боли.
Савремена медицина отишла је далеко, те ни бол од игле више није оправдање да се избегава посета стоматологу. Сада постоје анестезије без игле, где се под притиском анестетик распршује, убацује у слузокожу и као такав делује.
