У свету због загађења годишње умре око седам милиона људи, од чега је пола милиона у Европи.
Протекли викенд у Србији је обележило повећано загађење ваздуха, нарочито у Београду, Новом Саду, Суботици, Косјерићу, Нишу, Ваљеву.
Стручњаци кажу да није повећана емисија загађујућих честица, већ су атмосферске прилике допринеле да аеро-загађење буде високо.
Данас је ситуација нешто боља, али на пример мерне станице Стари град и Мостар и даље показују да је ваздух веома загађен.
Шеф канцеларије светске банке за Србију Маријан Ивануша је рекао, гостујући у Дневнику РТС-а, да загађен ваздух може да утиче на кардиваскуларне и плућне болести, али да све зависи од тога колико је дуго ваздух загађен и колико дуго је неко изложен загађењу.
Према подацима и анализама СЗО, у свету умре седам милиона људи годишње од загађености ваздуха од чега је у Европи пола милиона људи.
Процењује се да у Србији годишње умре 3.600 особа због честица од 2,5 микрона.
Када је реч о мерама против загађења, Ивануша је прво истакао редовна мерења да би грађани и власти знали када је ваздух загађен и да би моги да се понашају у складу са тиме.
Навео је да је у тим случајевима најбоље остати у стану, а они који морају да изађу напоље требало би да буду што мање активни.
Највећи узрочници загађења су ложење ватре и саобаћај, али битни фактори су климатски и географски услови.
Ивануша објашњава да су мере против загађења релативно скупе и да се њихови ефекти не могу очекивати преко ноћи.
Заједнице годинама раде на побољшању квалитета ваздуха, видим и у Србији напредак, рекао је Маријан Ивануша.
Напоменуо је да би чешће требало користити гас уместо дрва за грејање а посебну пажњу би требало обратити на собраћај јер стари аутомобили више загађују.
Ипак, како је рекао Ивануша, пушење је много шетније по здравље од загађеног ваздуха а људи се не буне толико због пушења колико због ваздуха.
Поручио је да маске не помажу иако се оне могу често видети у неким азијским земљама.
