Благојевић је, уочи почетка Балканске конференције о разумевању ризика, рекао да је у току снимање терена из авиона, а затим се на основу тих снимака праве тродимензионалне мапе, уз помоћу којих се предвиђа плављење, као и где сме, а где не сме да се гради.
За снимање терена обезбеђена је опрема из донације ЕУ, која је вредна преко милион евра, а само улагање у дигитално моделирање терена износи два милиона евра, рекао је он.
Већ пар месеци авион Војно-географског института надлеће Србију и снима терен.
Подсетио је да је катастар клизишта урађен за део територије Србије, за који важи претпоставка да је у великој мери изложен ризику од клизишта, попут Колубарског региона.
Благојевић је рекао да су мапе клизизшта показале да их има око 30.000 и да је трећина земље под ризиком од клижишта.
Указао је и да је Србија данас неколико џиновских корака даље од места на којем је била 2014. године, када су нас задесиле велике поплаве и да је безбеднија од поплава и спремнија за реаговање у ванредним ситуацијама.
Истакао је да се превенција не ради преко ноћи и као пример навео изградњу 20 километара дугог насипа на тероторијама општина Шабац и Богатић, где је само за грађевинске радове потебно између годину и по и две године, а за припрему малтене исто толико.
Такође, као пример је навео и то да је студија показала да је за смањење ризика од поплава у колубарском сливу, потребно око 200 милиона евра, а за то би нам, каже, чак и да сада имамо потребан новац, требало скоро 20 година.
