Према подацима Светске здравствене организације, свака трећа жена је бар једном доживела физичко или сексуално насиље. У кризним временима, ризик од родно заснованог насиља ескалира. Особе које доживљавају насиље у породици приморане су да остану у свом дому са насилником, изоловане од других људи. Такви услови омогућавају појачану контролу жртве од стране насилника и отежавају жртви могућност да га напусти. Претње да ће се напасти на живот или тело, дрска или безобзирна понашања којима се угрожава или спокојство или телесни интегритет или мирно душевно стање су ситуације где друштвена реакције не сме и неће изостати ни сада. Осим што ће већину времена морати да проводе у истом простору са насилником, многи ће у овом периоду имати смањене приходе и/или повећане трошкове живота, што ће им додатно отежати могућност да напусте насилника.
За децу која су и сама трпела или и даље трпе насиље у породици, школе представљају уточиште, а како су све васпитно-образовне институције затворене до даљњег, повећана је могућност интензивифације конфликта и агресије према њима.
Неопходно је учинити доступним деци и родитељима све потребне информације о сервисима помоћи и подршке, нарочито на дигитиланим платформама, укључујући социјалне мреже, јер све институције система раде прилагођено ванредном стању.
Покрајински омбудсман апелује на све особе које су преживеле или и даље трпе насиље да га пријаве, јер и у оваквим околностима државни органи и институције дужни су да обезбеде адекватну и правовремену подршку и заштиту, и подсећа да на територији Републике Србије постоји 13 сигурних кућа односно прихватилишта за жене и децу које су преживеле насиље.
