- Једини у породици имам оштећен слух и увек сам био окружен чујућим људима. То ми је дало предност, јер сам успео да развијем говор, али ми није увек било лако да пратим наставу. Ја читам са усана, а апарати за слух су раније били слабији, па сам од 100 изговорених речи, могао да чујем 10. Остало сам читао са усана. Апарати ми више нису помагали, дошло је до границе до које могу да ми помогну. Морао сам више пута да питам оно што не разумем и увек сам морао да будем концентрисан - испричао је овај младић за “Дневник” и напоменуо како чује ритам музике, али речи неможе да чује.
Њему је у Клиници за ОРЛ и хирургију главе и врата Клиничког центра Војводине ове недеље, 8. јуна, уграђен кохлеарни имплант. Филип се нада да ће овај апарат помоћи да боље чује.
- Очекујем од операције да ми олакша живот, да он буде квалитетнији, да јасније и боље чујем, али да завршим факултет и радим у фармацеутској индустрији - пожелео је Филип Сертић, који би данас требало да напусти болницу и оде кући.
Начелник Одељења за отологију Клинике за ОРЛ професор др Драган Данкуц каже како је кохлеарна имплементација вештачка стимулација почетног неурона слушног живца код особа које имају тешко сензори-неурално оштећење слуха. Ту слушни апарати не могу да појачају звук и да на тај начин омогуће детету да чује и развије нормалан говор.
- У одређеним случајевима уградња кохлеарног импланта је оправдана и код старије деце и одраслих код којих је дошло до наглог или постепеног губитка слуха. Клинички центар Војводине је први кохлеарни имплант уградио 26. новембра 2002. године - каже др Данкуц који је и оперисао младог Филипа Сертића.
Према његовим речима, Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) је препознао програм кохлеарне имплементације и омогућио финансирање и набавку кохлеарних импланта од 2005. године и то и за децу и за одрасле особе до навршених 26 година.
- У овом периоду у Клиници за ОРЛ оперисана су 154 пацијента, углавном млађе деце, од две до три године - нагласио је др Данкуц.
Како објашњава, прошле године је набавка кохлеарних импланта централизована од стране РФЗО и 26. јуна је завршен тендер, којим су обезбеђени кохлеарни импланти за све клиничке центре у Србији и то КЦ Србије, КЦ Ниш, КЦ Војводине и Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Војкан Чупић”. За време епидемије ковид-19 клинички центри нису могли у сваком тренутку да уграђују кохлеарне импланте, јер су ковид одељења била смештена на клиникама.
- Кохлеарни импалнт кошта више од два милиона динара, а операција траје око два и по сата. У питању је врхунски прецизна интервенција, јер захтева отварање унутрашњег уха и постављање двадесетдвоканалне електроде у унутрашње ухо, односно у кохлеу - истакао је др Данкуц.
- У Клиници за ОРЛ Клиничког центра Војводине у том пероду је уграђно девет кохлеарних импланата, од укупно 11 одобрених. Последња је била 8. јуна, кадаје кохлеарни имплант уграђен Филипу, који је имао прогресивно оштећење слуха, више са десне стране, где је и уграђен имплант - напомиње др Данкуц.
Кохлеарни имплант омогућава да пацијенти чују, разумеју говор, да деца науче правилан изговор, похађају редовну основну и средњу школу, као и факултет, да слушају музику, користе мобилни телефон и имају добар квалитет живота, те да буду равноправни са осталим људима.
- Прво се ради операција и уграђује имплант, а његово укључивање и повезивање са спољним процесором је после месец дана, када почиње прва стимулација звуком, која је условљена електричним подражајима кохлеарног нерва. Код деце млађег узраста се спроводи хабилитација, односно успоставља се недостајућа слушна функција, у току неколико година, па све до поласка детета у редовну школу. Што се раније опорави, то је боље, а тенденција је да се код потпуно глуве деце операција уради у најранијем узрасту, како би подстакли стимулацију можданих центара за анализу звука, а самим тим и слушање - објаснио је др Данкуц и додао како се оштећење слуха јавља код једног детета на хиљаду рођене деце.
Код одраслих особа, који су дуго без стимулације звуком, мождани центри за слух губе способност анализе звука и код тих глувонемих особа се не препоручује уградња кохлеарног импланта. У случају прогресивног слабљења слуха код одраслих који су користили слушни апарат који појачава слух, пластицитет мозга је
очуван, те је у случају губитка слуха оправдана уградња кохлеарног импланта.
Љ. Петровић
