Према писању медија, на списку Управе за спречавање прања новца налази се 20 особа и 37 организација или удружења.
На списку су, између осталих, НУНС, УНС, ЦИНС, БИРН, КРИК, ЦРТА, Асоцијација локалних и независних медија, Европски покрет у Србији, Фонд за хуманитарно право, Грађанске иницијативе, Иницијатива младих за људска права, БИРОДИ, Јуком, ЦЕАС, Београдски центар за безбедносну политику, Београдски центар за људска права, ЛИБЕК, Хелсиншки одбор за људска права...
Од појединаца, помињу се имена новинара Слободана Георгиева, Биљане Стјепановић, Бранка Чечена, Вукашина Обрадовића, а на списку је, према наводима медија, и Вук Јеремић, редитељ Андреј Носов, Јелена Милић из ЦЕАС-а...
Траже се подаци и о продукцијској кући Non Aligned Films, Траг фондацији, Фондацији Каталист, Фондација Слобода штампе...
Управа тражи промет по динарском и девизном рачуну, и укупно по години, са наведеним основама прилива и одлива и податке по чијем налогу се врше уплате и у чију корист се врше исплате, податке о овлашћеним лицима, да ли су наведена лица овлашћена по рачунима других лица...
Удружење новинара Србије тражи од Министарства финансија и Управе да објасне овај потез, који виде као "сумњичење новинара, медије и удружења за прање новца" и питају зашто је и УНС обухваћен намераваном провером.
Додају да не споре право државних органа да користе законска овлашћења, али су, кажу, забринути што се на списку објављеном у медијима налазе новинари, истраживачки медији, новинарска и медијска удружења која, како наводи УНС, штите слободу медија.
Реаговале су и неке опозиционе странке, па тако Странка слободе и правде нема сумњу у то да је циљ да се они који су наведени за проверу рачуна криминализују.
Чланице ДС Весна Марјановић и Маја Виденовић сматрају да је овај потез Управе акт "гушења независног и критичког деловања независних медија и организација цивилног друштва, те њихово застрашивање и покушај дискредитације".
Иначе, Управа за спречавање прања новца редовно контролише владине званичнике и функционере.
Поред тога, у складу са Препоруком 8 ФАТФ и међународним документима, укључујући и Резолуцију СБ УН 2462, Србија је имплементирала механизам надзора над непрофитним сектором у циљу спрецавања његових злоупотреба у сврху финансирања тероризма.
Механизам је у децембру 2019. године вреднован од стране МАНИВАЛА и оцењен је као "широко усклађен са стандардима ФАТФ".
Процедуре и критеријуме за вршење надзора усвојила је Координациона комисија за инспекцијски надзор и они су транспарентни и јавни.
Целокупан надзор се спроводи у складу са законским и подзаконским актима који су у складу са свим релевантним међународним препорукама и критеријумима.
