Шпијунска опрема је постала доступна свима, јер се на интернету може наћи велики број уређаја за шпијунирање по веома приступачним ценама. Камерице се уграђују често изнад врата својих станова не знајући да код нас само поседовање није забрањено, али је кажњива злоупотреба ових уређаја.
Овом темом бавио се новинар Курир телевизије Никола Вујовић, у разговору са Божидаром Спасићем, бившим руководиоцем специјалног тима службе државне безбедности.
Спасић је истакао да је време романтике прошло, а шпијунажа није више резервисана само за државе и тајне агенције. Сада готово свако може да набави уређаје за тајно шпијунирање, праћење и снимање.
- Претходно су ове активности биле резервисане за државе које су водиле шпијунске операције, али сада се шпијунажа проширила и међу обичне грађане. Готово сваки десети грађанин поседује уређај који омогућава прислушкивање и праћење других људи. Сада је најпопуларнији софтвер за тајно праћење. Моја прва сазнања су да се тим уређајем шпијунира пола Србије. Момак је приметио да његова девојка мало-мало па путује негде код маме, прикачио јој је овај уређај и нашли су је на пољу са бившим љубавником - рекао је Спасић.
Приступ овим уређајима постао је изузетно лак, како путем онлајн продавница, тако и преко контаката. Постоје и легалне продавнице које продају уређаје са одговарајућим атестима, али многи преферирају јефтиније опције које се увозе из Кине путем онлине продавница.
- Цене уређаја варирају од врло ниских, као што су камере у облику оловке или слични геџети, који могу коштати свега неколико десетина евра, до скупљих уређаја који омогућавају шпијунирање путем сателита, а чија цена може досећи и до хиљаду евра. - рекао је и показао уређај:
- Ово је уређај за тајно праћење. Ако га убаците у атуомобил ви можете на основу тога да пратите где год иде и чак и шта се прича у колима! Многи бракови су се распали због овог уређаја. - рекао је и додао:
Законодавство је предвидело казну за ове поступке. Објављивање таквих снимака такође је строго забрањено. Казне за кршење ових закона укључују затворске казне, и то до две године за појединце који нису службени органи, док званичници који злоупотребљавају државне уређаје могу бити осуђени на чак три године затвора.
Спасић је нагласио да, иако су закони постављени, његово искуство указује да се ове казне ретко примењују у пракси.
(Курир.рс)
