Министар одбране Александар Вулин, који је у присуству начелника Генералштаба Војске Србије Милана Мојсиловића уручио споменице поводом обележавања 20 година НАТО агресије, истакао је да је Србија коју води председник Александар Вучић, Србија која не заборавља, која никада не заборавља никога ко се жртвовао за њу.
"Србија коју води Александар Вучић изабрала је да чува Србе, без обзира где они живели. Сви они који хоће да забораве жртву српског народа, који хоће да забораве како је почела НАТО агресија, зашто је вођена НАТО агресија, не чине ни најмању услугу свом народу", рекао је Вулин.
Како је саопштено из Министарства одбране, он је оценио да сви они који хоће да забораве, заправо, хоће да допусте да се "кршењем међународног права страшна и велика жртва српског народа заборави, унизи и умањи".
"Србија памти и добро и зло. Србија памти и Србија никада неће допустити да било која дневна политика и покушај мењања историје замраче ту велику и страшну жртву српског народа. Србија памти", поручио је министар.
Он је подсетио да Срби припадају народу који каже да се "свак роди да по једном умре, а част и брука живе довијека“, као и да се у српском народу каже да "човек умре два пута, једном када га судбина однесе од оних које воли и други пут када га забораве, када му име више не помињу".
"Не отварам ја вама ране, ране су вам отворили они који су хтели да вас забораве и да их забораве, они који не дају да на њихове светле гробове Војска њихове земље или бар они који памте, положе цвет, венац, поклоне се, прекрсте се, пољубе - они ране отварају. Ране отварају они лицемери из НАТО-а који нас је убијао и који кажу, понекад, онако, реда ради, преко воље - жалимо за свим цивилним жртвама - а како онда не жалите за нашом побијеном браћом која су носила униформе, запитао је министар Вулин.
Он је истакао да је Србија изабрала да памти, а "они који хоће да забораве, нека им је на част, ако части имају".
"Говорићемо гласно, јер Србија изабрала да памти. Јесте, између нас је сада граница. Вековима су ту границу држали, стварали, јачали, чували велики и моћни не дајући нам да будемо заједно. Граница између нас прекинута у једном часу историје, историје за коју Србија верује да је била братска и славна, а они који границу стварају кажу да је била окупаторска, разбратска, злочиначка. Допустите ми да вам кажем да у то не верујем, а жртву ваше браће и синова не видим ни као случајну ни као погрешну, већ жртву честитих, часних, сигурних и храбрих људи који су знали зашто, за кога живе и за кога гину. Нису они гинули у униформи туђе војске, нису они гинули за туђу државу, гинули су за свој народ, своју земљу, а против оног ко је хтео земљу да раздроби, народ умањи, уништи и унизи", подвукао је министар Вулин.
"У своје име, у име Србије, у име Срба где год да живе, у име народа који зна шта је величина и шта је страхота ваше жртве, где год били, шта год радили, где год покривали унуке и праунуке и причали им о великој жртви оних пре њих, где год трајали, хоћу да знате - Србија постоји, и док постоји Србија, постоји земља која вам је захвална, која је на вас поносна и на коју се и у радости и у часу невоље можете позвати и ослонити", поручио је Вулин члановима породица алих у НАТО агресији са подручја Црне Горе.
Председник Удуржења бораца ратова 1990. Црне Горе Радан Николић истакао је да је српска војска у Црној Гори вековима доживљавана као братска, о чему сведоче жртве оних који су 1998. и 1999. године положили своје животе у одбрану заједничке отаџбине.
"Одзивом да брани отаџбину, без обзира на различите околности погибије, међу којима доминирају оне херојске, сви они заслужили су признање које је данас обрадовало и охрабрило не само њихове породице и саборце већ све слободаре и патриоте Србије и Црне Горе. Ми, ратни ветерани и породице наших погинулих сабораца, доживљавамо то као указивање изузетне пажње и части и као испружену руку, коју чврсто и са захвалношћу прихватамо", рекао је Николић.
Он је захвалио министру Вулину на иницијативи да се војне споменице доделе породицама палих бораца из Црне Горе и поручио да данашњи догађај, који није плод законске обавезе, већ пре свега људски чин, много значи породицама погинулих и њиховим саборцима.
