Иако имају важну улогу у развоју сеоских подручја, још увек су изложене различитим облицима дискриминације.
Многобројне су активности на подизању свести јавности о женском доприносу животу на селу, али и на информисању и подизању знања и вештина самих жена протеклих година у Војводини. Удружења жена са села постоје у готово сваком насељеном месту, обновила су своје чланство и активности, а подршка коју добијају од институција и других организација цивилног друштваје разнолика.
Међутим, и даље су жене на селу према свим анализама, у посебно тешком положају, јер обављају и велики део пољопривредних послова, скоро све послове у домаћинству, одгајају децу, брину о старијим члановима породице – сматра покрајински заштитник грађана.
Посебно угрожена група су жене које су носитељке или чланице пољопривредног домаћинства, које су на тај начин радно ангажоване и за тај рад плаћају доприносе за обавезно социјално осигурање. Ова група жена у периоду трудноће и рађања не остварује права, као остале запослене или самозапослене жене, јер им се не признаје право на новчану накнаду за време породиљског одсуства и одсуства с посла због неге детета. На овај начин се цена родитељства у потпуности преваљује на домаћинство, негира се женин допринос и ангажман и ускраћује право на подршку рађању. Занемаривањем групе жена које живе на селу и рађају умањује се учинак стратегија за подстицање рађања.
Омбудсман указује и на неједнаку доступност услуга социјалне заштите и подршке породици већини сеоске популације која се у социјалном обезбеђивању и збрињавању традиционално ослања претежно на сопствене снаге. Додатне отежавајуће факторе код једног дела сеоског становништва представљају непознавање права и процедура пријављивања за одређену меру социјалне заштите и традиционалистички ставови који социјалну помоћ означавају као срамоту, а препуштање бриге о старима некој институцији или организацији као повреду породичне етике.
Б. О.
