Њихови посмртни остаци су идентификовани на Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу 5.фебруара ове године, док су Милошеви посмртни остатци идентификовани 13. јула 2010. године и сахрањени такође на месном гробљу у Превршцу.
Према казивању Миланових родитеља, Наде и Стојана Корасића, када је отпочела акција “Олуја” они су са двоје млађе ђеце кренули у егзодус, док Надина мајка Стоја Матијашевић није хтела напустити кућу, говорећи да није никоме ништа крива.
Баку није хтео да напусти ни хендикепирани 11.годишњи Милан, који чак ишао ни у школу, али је био неизмерно добро, драго дете, наводи Веритас.
У задњих 18 година из заједничких, масовних и појединачних гробница,
укључујући и ексхумације у организацији самих породица, на подручју Хрватске, БиХ и Србије, ексхумирано је укупно 1.600 српских жртава из Хрватске и бивше РСК, од чега је до сада идентификовано 1.187 посмртних остатака.
На списку несталих Веритаса још се налази 1.770 лица српске нациналности који су нестали у периоду 1991-1995. на подручју Хрватске и бивше РСК. Међу несталима је 1.275 цивила, од чега 493 жене.
Веритас саопштава да располаже поузданим подацима за још 163 регистрована гробна мјеста у којима се налазе неидентификовани посмртни остаци смртно страдалих Срба на поменутом подручју и у истом периоду, који и 24 године по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумације.
