Они су део светског покрета под називом Урбек - урбано истраживање локација које су често забрањене за јавност.
Пројекат је покренуо Миховил Пирнат, који је почео да објављује фотографије напуштене архитектуре пре више од 14 година, а убрзо су му се придружили Јосип Ковач Левантин, Матија Пуцак и Вјекослав Палинић.
Широј јавности постали су познати објављивањем кратких документарних филмова о више и мање познатим објектима у иностранству (Украјина, Италија, Мађарска, Босна и Херцеговина, Португал, Јапан), а пре неколико месеци објављена је и друга епизода серије "Инфилтрација", у којој истражују напуштени радарски објекат на врху Пљешевице у Хрватској.
- Реч је о објекту на планини Пљешевици, поред Коренице. Том планином током године прође стотине хиљада људи и туриста, не знајући да крије један од највећих подземних аеродрома у Европи, Жељаву, који смо истражили - објаснио је Миховил.
Занимљив је напуштени радарски објекат на врху планине, јер поред надземних радарских позиција крије и занимљивији део који је закопан дубоко у планини и заштићен од знатижељних очију и било каквих војних удара. Тим пројекта посветио се детаљним мерењима подземног објекта како би направили 3Д визуелизацију, коју ексклузивно објављују у епизоди која је од доступна на њиховом Јутјуб каналу.
- Објекат који је изграђен на врху такође је био део велике комуникационе мреже бивше војске ЈНА, а можете сазнати како је та комуникациона мрежа изгледала, чему је служила и како је таква војна инфраструктура повезана са Медитеранским играма у Сплиту 1979. године - каже Јосип.
Могао да издржи удар нуклеарне бомбе
Изградња је започета 1958. године и трајала је пуних 10 година. Овај грандиозни пројекат коштао је тадашњих 8 милијарди долара. Подземни аеродром имао је четири улаза која су била обезбеђена огромним вратима од армираног бетона. Из улаза настављале су се писте за авионе. Писте су се налазиле на заравни дужине 15 и ширине пет километара и биле су окренуте ка Бихаћу.
Када је завршен, аеродром Жељава могао је да прими 2.500 људи. Он се састојао од посебних комора за прихват и ремонт авиона, команде, просторија за пилоте, механичаре и остало особље, пише "Јутарњи лист".
Грађена у хладноратовској параноји, Жељава је могла да издржи удар нуклеарне бомбе. На њеном врху налазио се радар, који је могао да "види" у пречнику од 1.000 километара. Око саме планине (и на њој) били су постављени ПВО системи за њену одбрану. На врхунцу, у Жељави је било сконцентрисано око 60 авиона Миг-21, насавременијих које је тада поседовала ЈНА.
За Жељаву су биле везане многобројне теорије завере: Да се користи у сврху истраживања и стварања нуклеарног оружја. Да југословенске власти и ЈНА спроводе свемирски програм.
Можда и најчуднија теорије завере говоре да је ЈНА у Жељави крила НЛО који се срушио "негде у Босни". Па чак и да се ту крију тела страдалих ванземаљаца!
Неславан крај
Жељава је доживела неславан крај, баш као и држава која ју је правила. Аеродром је кориштен у борбене сврхе мање од годину дана у грађанском рату, приликом распада Југославије.
Коначно приликом повлачења из БиХ, ЈНА ју је урушила експлозивом. Од некада највеће подземне базе у Европи, остали су само улази у тунеле и писте које су зарасле у траву и коров.
Курир.рс/Croatian infiltration/Србија данас
