Уз ослањање искључиво на историјске чињенице и материјалне доказе, али и бројна нова сазнања из генетичких истраживања старих аутохтоних сорти винове лозе, аутори су овом поставком предочили колико је винска прошлост на просторима Србије комплексна и подложна новим интерпретацијама заснованим на научним сазнањима.
Иако је број артефаката којим се располаже у Србији, а који датирају из различитих историјских епоха много већи, у Галерији науке и технике до 29. новембра изложен ће бити део у складу са могућностима простора, и то кроз неколико целина - гвоздено доба, период римске владавине, средњи век, раздобље османске и аустријске власти, рођење модерне Србије у 19. веку и период између два светска рата. Посетиоцима је пружена могућност да кроз аутентичне писане изворе и изложене експонате, повежу историјске чињенице и резултате најсавременијих анализа и тако стекну слику о богатој, више од два миленијума дугој историји производње грожђа и култури справљања и пијења вина на територији Србије.
- Идеја за изложбу потекала је од тима који се бави генетичким истраживањима, коренима наших аутохтоних сорти винских сорти. Основни циљ је био да покажемо у првом реду континуитет винске културе, а потом и историју виноградарства. Досадашња историогрфија која се тиче виноградарства и винарства на тлу Србије је оптерећена бројиним митовима, бесмислицама, непровереним ставовима који су ушли већ у литературу па чак и научну. Ово је заиста изложба аутора који су направили пресек најновијих знања из сваке од поменутих историјских епоха. Нема непроверених чињеница и легенди које се могу наћи на интернету и иза сваке речи стоје стручњаци за одговарајућу епоху – појашњава Александар Фитић.
Приказивањем најновијих резултата генетичког истраживања насталих у оквиру пројекта „Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији: геномски приступ за виноградарство 21. века“ намера је да се пробуди интересовање за очување старих аутохтоних сорти, а неке поново уведу у производњу. Досадашња сазнања проистекла из тог испитивања показала су, како се могло видети на изложби, да су неке сорте, за које се сматрало да су локалне, заправо интернационалне, а да су на ове просторе доспеле у време обнављања винограда после филоксерне кризе. Главно откриће јесте то да неколико идентификованих генетичких профила не одговара ниједној познатој сорти у познатим базама података, што отвара могућност за њихову комерцијлану експлоатацију у будућности. на пример, генетичком анализом материјала из хербаријума Андреја Воног из Карловачке гимназије утврђено је присуство сорти које су на Фрушкој гори гајене пре два века, а које с и данас постоје у виноградима, док је један њихов број нестао током филоксере. Централно место на изложби добио је хербаријум Андреја Волнија, кога је он почео да ствара 1791. године и који се у изворном облику чува у Карловачкој гимназији. Представљен је кроз неколико аутентичних примерака винове лозе, али и премијерно у дигирализованом облику. По речима др Милице Рат, Карловачка гимназија је прошле године добила на дар скенер за дигитализацију књига, који је искориштен и за дигитализацију хербара.
- Комплетна колекција винове лозе која се налази у Волнијевом хербару је дигитализована у свом оригиналном стању - истакла је Милица Рат. - Материјал није сређен у потпуности, али је можда драж управо у томе да сви могу да виде како он изгледа у хербару. За ову изложбу издвојили смо и листове пет сорти винове лозе од којих су три значајне јер су генетичким анализама потврђене на Фрушкој гори. То су кадарка или скадарка, фурминт и сланкаменка. Представили смо по један лист из те колекције са гроздом и јавност може да се увери како изгледа тај материјал из хербара сакупљан од 1812. до 1824, и да заиста постоји нешто старо двеста година.
Милица Рат истиче да су за потребе генетичког истраживања узети узорци из свих дволисница са виновом лозом Волнијевог хербаријума, али да при том није дошло до њихове девастације. Тај вредан за српску науку и историју материјал је очуван, а за испитивање се узимало по максимално центиметар квадратни и то од делова листова који су пропали или већ откинути.
Поред сазнања о виновој лози Срема и Фрушке горе које на овој јединственој изложби доноси Волнијев хербаријум, заступљена су и она која је светској енологији оставио Франц Шамс, кога јавност у Војводини познаје као фармацеута. Шамс је прикупио изузетно драгоцене податке о виноградарству и винским сортама у Срему, Белој Цркви и Вршцу , као и у српским енклавама око Будима и Сентандреје, бележећи чак и називе на нашем језику на почетку 19. века. Поред њега и Волнија, посебно су представљени и Димитроје Мита Петровић (1848-1891), карловачки ђак, који је објавио серију радова о квалитету вина у Србији, писао о хемијској анализи сремских вина, Милутин М. Савић (1848-1935) захваљујући коме је препознат значај српских аутохтоних сорти, а прокупац и зачинак ушли у светску ампелографску литературу, и много тога још. Изложба ће након Београда гостовати у Војводини, као и другим градовима Србије.
Зорица Милосављевић
