Српска академија наука и уметности (САНУ) наставиће да хода, жури, посрће, трчи, пада или маршира упоредо са овим народом и овом средином, која ју је изнедрила, јер други народ и државу немамо, поручио је Владимир Костић на обележавању дана те институције.
Он је рекао да чланови САНУ морају остати доследни својој научној и уметничкој компетентност и слободи, свом интегритету и поштењу, јер слути да ће Академији у релативно блиској будућности бити потребна њихова одбрана.
За САНУ не треба бринути, под условом да савладамо бесмисао сопствене сујете и егоизма, који уме, истина ретко, да нас наведе у заблуду да смо ми потребнији САНУ него она нама, а тога је било, истакао је Костић, који је обелоданио да се неће кандидовати са председника САНУ у трећем мандату и да му је ово последње званично обраћање.
Он је указао да смо сведоци маргинализације САНУ и сличних институција, а да му се, што се тиче односа са власти, намеће утисак "тихог" занемаривања и незаинтересованости, које сматра случајним, осим у пар области.
Костић је додао да се то стање битно разликује од улоге коју је САНУ имала у прошлости, "уз упадљиво смањење удела у разматрању низа државних и друштвених проблема", сем кад су то радили "непозвани", а посебно у поређењу са неким другим институцијама.
Он је рекао да не бежи од одговорности, па и претенциозне слутње да је и у том смислу постао сметња и камен о врату САНУ, али да се нада да ће одласком врата барем оне неопходне сарадње нешто шире отворити.
Препорука за оне који ће на ово место доћи није, не може и не сме бити било какав партијски активизам и искључивост, упозорио је Костић, наглашавајући да САНУ може и треба да буде критикована, али да један број апсурдних напада приморава на апел: "Хајде, за почетак, да пробамо са истином".
Према његовом мишљењу, у друштвима незавршене транзиције отвара се простор за вештачко диференцирање и самопрокламовање нових, не ретко међусобно супростављених елита, које траже простор и моћ, и у обавези су, или су прављене управо због тога, да "поједу" своје претходнике, "а за неке од њих им САНУ дође као дезерт".
Једном речју, "нове елите", без свести о сопственим ограничењима, дометима и одговорностима, чиме постају још опасније, делом вештачки стваране у политичким инкубаторима, добијају јасну намеру у обрачунима, октроисању сумњивих система вредности и приземне политичке користи. Моје мишљење је да се нешто слично догађа овде и сада, констатовао је Костић.
Како је објаснио, убрзање готово свих сфера живота измешта нас у време инстант ставова и експрес одлука.
Нисмо ли управо ми у посебном проблему када се суочавамо, истина на нивоу информација које има и било који грађанин, са олако постављеним, понижавајућим, меркантилно дефинисаним захтевима да неумесном брзином решавамо вековне проблеме Косова, а све у контексту једног сасвим другог сукоба. Став да "ово није време мислећих, већ делујућих" драматично подрива темељне позиције САНУ, засноване на сталном друштвеном дијалогу и подели одговорности, запитао је Костић.
Он је указао да није било озбиљнијих покушаја да се врата САНУ у разрешавање косовског проблема отворе, иако се помињало њено евентуално укључивање, "па су постављана и питања о спремности и вољи да се у такво нешто упусти".
А одговор је био да смо једна од ретких институција која тим питањем није престајала да се бави - уморни смо од давања доказа. Врата САНУ по том, и не само по том питању, нису никад закључавана - тачније, државна су отворена, уз свест да је оно што можемо да пунудимо знање, искуство и мудрост наших чланова, њихова мишљења. Права истина је, међутим, да није било ни озбиљнијих покушаја да се та врата отворе, закључио је Костић.
На свечаности поводом Дана САНУ академику Љубомиру Симовићу уручена је медаља САНУ из области уметности.
