Ове болести углавном имају непознато порекло и често нападају млађе људе и то углавном жене у репродуктивном периоду. Занимљиво је и да онај ко добије једну аутоимуну болест, може током живота да оболи од још неке. Облици појединих аутоимуних болести су изузетно тешки и имају лошу прогнозу, али има и оних где пацијенти уз адекватан третман и лечење, а пре свега рану дијагностику, могу нормално да живе и функционишу. Можда међу најзаступљенијим аутоимуним болестима су Хашимото тиреоидитис, системски лупус и реуматоидни артритис.
- Хашимотов тиреоидитис је аутоимуна болест штитасте жлезде која је добила име по лекару и научнику Хакару Хашимоту, који га је и први описао, још давне 1912. године. Ово обољење познато је и као хронични лимфоцитни тиреоидитис, у чијој основи је поремећај у којем антитела, усмерена против штитасте жлезде, доводе до хроничне упале и могућег поремећаја њене функције - каже професорка др Едита Стокић из Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Војводине. Иако у потпуности није разјашњен узрок настанка овог обољења, чињеница је да је у питању комбинација генетске склоности ка његовом настанку и развоју, уз постојање “окидача”, односно фактора из спољашње средине, који покреће процес аутоимуне реакције, упале и разарања самог ткива штитасте жлезде.
- Значај генетског фактора у настанку овог обољења огледа се у појави обољења у више чланова породице, а спољни фактори данас препознати, као фактори који могу да покрену његов настанак су стрес, вирусне инфекције, изложеност јоду и други - напомиње др Стокић.
Доценткиња др Тијана Ичин, такође из Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма КЦВ, напомиње да су у Хашимотовом тиреоидитису присутна аутоантитела која у самој жлезди доводе до имунолошко-запаљенске реакције која за последицу има оштећење самог ткива и манифестације овог обољења.
Исхрана и Хашимото
- Често питање болесника оболелих од Хашимото тиреоидитиса је да ли дијетска исхрана може да има утицаја у побољшању исхода болести. Дефинитивно, исхрана која се препоручује подразумева конзумацију намирница богатих антиоксидансима, а добар избор су разноврсне врсте поврћа и воћа, морске рибе, рибљих уља, интегралних житарица, махунарки, а треба смањити унос купуса, кеља, кикирикија, сенфа, соје, пасуља, брокола и ланеног семена. Такође, не треба занемарити да су туњевина и бразилски орах веома богати селеном - саветује др Едита Стокић.
- У крви болесника оболелих од овог обољења штитасте жлезде присутна су антитела на тиреоидну пероксидазу (антиТПО) или антитиреоглобулинска антитела (антиТГ антитела). Дијагноза се поставља детектовањем повишеног титра-антитиреоидних антитела и карактеристичним налазом при ултразвучном прегледу штитасте жлезде. Због промена у штитастој жлезди и могућег оштећења њене функције, неопходно је у дијагностичкој процедури проценити и функцију штитасте жлезде одређивање нивоа хормона у крви и то фТ4, Т3, ТСХ - објашњава др Ичин.
Број оболелих од Хашимото тиреоидитиса, аутоимуног обољења штитасте жлезде, последњих година се значајно повећава као код нас, тако и у свету. Најчешће се јавља код жена средње животне доби, од 30 до 50 година, али ова се аутоимуна болест данас јавља и код особа млађе животне доби и адолесцената. Интересантно је истаћи да се Хашимотов тиреоидитис често јавља истовремено са другим аутоимуним болестима ендокриних жлезда као што су шећерна болест, Адисонова болест, што је смањена функција надбубрежних жлезда, превремена оваријална инсуфицијенција или превремени настанак менопаузе.
- Од обољења која не захватају ендокрини систем, истовремено са Хашимотовим тиреоидитисом могу да се јаве и друге болести као што су пернициозна анемија, реуматоидни артритис, миастенија гравис, мултипла склероза, системски лупус, витилиго и алопеција - каже доценткиња Ичин.
Само испољавање Хашимотовог тиреоидитиса је споро, често започиње неопажено, некада може да се уочи незнатно увећање саме штитасте жлезде. Потом, болесници могу да имају благи бол или нелагодност у пределу врата.
- У свакодневној клиничкој пракси ендокринолога, Хашимотов тиреоидитис може да се дијагностикује као аутоимуни тиреоидитис са струмом, односно увећањем штитасте жлезде, као и њеном смањеном функцијом, са струмом и повећаном функцијом штитасте жлезде, или без поремећаја функције штитасте жлезде. Међутим, због имунолошко-запаљенске реакције која за последицу има оштећење самог ткива жлезде, дефинитивни исход обољења је трајна, доживотна смањена функција штитасте жлезде - напомиње др Ичин.
Професорка Стокић истиче да се лечење Хашимотовог тиреоидитиса спроводи применом одговарајуће терапије у зависности од тога да ли је констатован успорен или убрзан рад штитасте жлезде. Међутим, не треба заборавити истовремену примену витамина Д у виду суплементације, јер данас је уочена веза између снижених вредности нивоа витамина Д и појаве Хашимото тиреоидитиса.
Избегавати сунце
- Оболели од системског лупуса, као и од других аутоимуних болести, треба да избегавају сунце и сунчање, јер излагање сунцу утиче на пораст активности болести - саветује др Поповић.
- Такође, додавање минерала селена може да има бенефита код смањења нивоа антитела штитасте жлезде, што је показано у новијим клиничким студијама. Наиме, показано је да селен има значајну улогу у регулацији имуног одговора, што се може приписати његовим антиоксидативним способностима. Препоручена дневна доза селена најчешће је 200 микрограма, а препоруке су да то буде форма селенометионина или содијум селенита. За сада нема податка о појави нежељених дејстава при суплементацији селена у наведеној дози. Чувена “СЕТИ” студија презентована пре три месеца, показала је значајан бенефит суплементације селанометионина у нормализацији функције штитасте жлезде - каже професорка Стокић.
Када крену тегобе у зглобовима и то на ситним, неносећим зглобовима шаке и стопала, када се јавља јутарња укоченост, оток, ограничена функција и покртетљивост, може да се ради о реуматоидном артритису. Нефролог - имунолог доценткиња др Милица Поповић из Клинике за нефрологију и клиничку имунологију Клиничког центра Војводине каже да ови пацијенти имају изражене болове и да јутарња укоченост некоме траје од 10 до 15 минута, а некоме и до два сата, али болови су стално присутни.
- Реуматоидни артритис обично се јавља код млађих жена у генеративном добу, пре 50-е године, мада могу да оболе и мушкарци. Међутим однос је најмање четири према један у корист жена. Болест може да се манифестује кожним променама, а такође јављају се и оштећења на плућима, срцу, хематолошки поремећаји. У питању је озбиљна болест, која носи и високи ризик за настанак убрзане атеросклерозе, што може да изазове инфаркт, шлог, оштећења срчаних залистака - истакла је доценткиња Поповић.
Сваке године 20 оболелих од лупуса
У Клиници за нефрологију и клиничку имунологију КЦВ сваке године имају око 20 новооткривених болесника који се лече болнички, а јако велики број оболелих се лечи амбулантно. У питању је доживотна болест и јако је важно да пацијенти буду сарадљиви, одговорни и дисциплиновани, јер тако могу да се постигну одлични резултати.
Начелница Одељења за клиничку имунологију Клинике за нефрологију и клиничку имунологију КЦВ професорка др Татјана Илић каже да у Србији има око 40.000, а у Војводини око 15.000 оболелих. Три одсто оболелих од реуматоидног артритиса добија биолошке лекове, који су потребни отприлике трећини оболелих.
- Ипак бележимо напредак у последњих неколико година, јер имамо више пацијената који добијају тај лек, него што је то раније био случај. Таква терапија се добија само у пет установе у нашој земљи. Осим у нашој Клиници, то је још у Јодној бањи у Новом Саду, као и у Институту за реуматологију у Београду, Институту за реуматологију у Нишкој Бањи и у Клиничком цетру у Крагујевцу - наводи професорка Илић и додаје да уколико конвенционално лечење не постигне жељени ефекат, онда се прелази на биолошке лекове.
Постој различите тежине болести и реуматоидни артритис није увек брзопрогредирајућа болест. Међутим, често ипак она брзо напредује и системско запаљење има негативан утицај на кардиоваскуларни систем, те се јављају и малокрвност, као и бројне друге ванзглобне тегобе.
- Захваћеност зглобова носи одређени проценат инвалидности, ако се болест не лечи. Отприлике у другој години од настанка болести половина болесника има неповратно оштећење зглобова и зато је изузетно важно да се дијагностика постави на време и да се започне лечење. Одавно то више није болест која нагрђује и не скраћује животни век, већ је болест која доноси инвалидитет, смањује радну способност и скраћује животни век оболелих у просеку за осам година. Осим личних проблема, болест доноси проблеме и породици, па и целој заједници. Зато је важна рана дијагностика и што пре започињање агресивног лечења - истакла је професорка Илић и напоменула да уколико се болест не лечи на време, оно ка чему оболели иду су деформитети и ортопедске интервенције и операције замене кука и колена.
Многи од оболелих имају и бројне друге болести, као што у остеопороза, кардиоваскуларна обољења, дијабетес, уклусну болест, а све то такође има утицај на укупно преживљавање. Једна од болести која се јавља уз реуматоидни артритис је и депресија, што само показује колико је тешко живети са овом болешћу.
- Физикална терапија је саставни део лечења, где пацијенти добијају инструкције од лекара. У раном препознавању болести велику улогу имају лекари опште праксе који треба што пре да упуте пацијенте код нас, а не да их аналгетицима лече од дегенеративне болести зглобова, што није ни довољно ни добро - објашњава др Илић и истиче како се на организоване едукације у домовима здравља одазива јако мали број лекара опште праксе.
Уколико неко осећа хроничан умор, има константно благо повишену темперауру која износи 37,2 или 37,3 степена Целзијуса, губи апетит, као и телесну тежину, осећа болове у зглобовима и долази до опадања косе, може да се посумња на још једну, нимало наивну, аутоимуну болест, системски лупус.
- И овде организам напада сам себе. У зависности од тога које ћелије су нападнуте, зависи тежина болести. Најблажа форма је када су нападнути кожа и зглобови, а најлошија прогноза је када су нападнути бубрези и централни нервни систем, односно мозак. И ова болест напада најчешће млађе жене, а ређе мушкарце и ту је однос девет напрама један у корист жена. Најчешће жене оболевају у генеративном добу, мада може да се деси и раније, па и касније - наводи доценткиња Поповић.
Болест може да се открије на основу лабораторијских анализа, које указују какве даље претраге треба да се раде. Професорка Илић наглшава како је јако важно да се пацијенти што пре упуте реуматологу-имунологу за даљу дијагностику, а раде се и ултразвук или рендген.
На биолошкој терапији 120 пацијената
У Клиничком центру Војводине је на биолошкој, савременој, терапији 120 пацијената оболелих од реуматоидног артритиса, док је далеко већи број оних који се лече другим лековима.
- Лакши облици болести лече се кротикостероидима и нестероидним антиупалним лековима. Међутим, сваком другом пацијенту захваћени су бубрези, те онда треба да се радио биопсија, како би се поставила прецизна дијагностика лупус нефритиса - објашњава професорка Илић и наглашава како постоји шест различитих класа лупуса који се и лече на различите начине.
Уколико болест захвати бубреге и централни нервни систем, то отежава прогнозу 10-огодишњег преживљавања. Преживљавање је лошије код тешког облика болести, јер временом долази до губитка бубрежне функције, што неминовно захтева лечење дијализом или трансплантацијом бубрега. Уколико је захваћен централни нервни систем, то захтева веома агресивну терапију са цитостатицима и кортикостероидима и ту су различите прогнозе. Др Илић напомиње како су, ипак, такви случајеви ипак, на срећу, ређи. Пацијентима се саветује стални надзор лекара, редовне контроле, праћење параметара и антитела.
- Пацијенти треба редовно и континуирано да узимају терапију и да је не прекидају самоиницијативно, у тренутку када се осећају добро или боље - саветује др Поповић.
Пошто атоимуне болести, па и системски лупус, добијају жене у репродуктивном добу, многи од њих желе да постану мајке и да роде дете. Професорка Илић истиче како је то могуће и код жена којима је болест захватила бубреге, али да морају да се испуне одређени услови.
- Болест мора да буде у мировању најмање шест месеци, па тек онда може да дође до трудноће. Значајно је и да ли имају антикардиолипинска антитета, која доводе до тромбоза крвних судова постељице. Зато некада откријемо лупус код жена која нису имале никакве симптоме, али су имале, на пример, пет спонтаних побачаја - истакла је др Илић.
Сви ови пацијенти не треба да буду екстремни ни у чему, па ни у храни, пићу, физичким активносима. Не треба да практикују екстремно тежак физички рад, нити да се баве екстремним спортовима. Пацијенти којима је болест захватила бубреге, већ знају на који начин треба да се хране и шта да једу и пију.
Припремила: Љубица Петровић
Фото: КЦВ, Архива „Дневника”, Љубица Петровић
„Војвођанско здравље” урађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство
