ВОЈВОЂАНСКО ЗДРАВЉЕ Лечење од рака дебелог црева по европским протоколима

НОВИ САД: Рак дебелог црева (колона) и завршног дела дебелог црева (ректума) је болест где се нормалне ћелије слузнице колона или ректума мењају и неконтролисано расту.
kolonoskopija
Фото: Dnevnik.rs

Тај ћелијски раст може да формира доброћудни полип, који временом може да постане рак. Најчешћи тип рака дебелог црева и завршног дела дебелог црева је аденокарцином. Србија је на 22. месту у Европи по учесталости јављања карцинома дебелог црева, али смо шести по смртности од ове болести. Директор Института за онкологију Војводине у Сремској Каменици професор др Зоран Радовановић каже да је то стога што је болест касно открива.

- У Војводини годишње од рака дебелог црева оболи 1.500, а у Србији око 5.000 људи, док у Војводини од ове болести годишње умре 750 људи. Нешто је чешћи код мушкараца, него код жена. Лечење је мултидисциплинарно и укључује хирургију, хемиотерапију, радиотерапију и биолошку терапију. Хемиотерапија и биолошка терапија које добијају наши пацијенти су у складу са важећим европским протоколима лечења карцинома дебелог црева – наводи др Радовановић и додаје како се код овог типа рака понекад пацијенти зраче пре операције, јер се тиме утиче на смањење тумора и постиже бољи хируршки резултат.


Симптоми

Већина пацијената са раком нема никакве симптоме. Симптоми се развијају постепено и могу да постоје месецима, а понекад и годинама пре постављања дијагнозе. Рак десне половине црева најчешће се клинички манифестују замором, слабошћу, малокрвношћу и губитком телесне тежине, док код рака леве половине црева, поред малокрвности (сидеропеничне анемије) и губитка телесне тежине, доминирају симптоми опструкције (наизменични затвори и проливи уз грчевите болове у доњем делу трбуха).


Карцином дебелог црева најчешће се јавља код људи који имају од 55 до 70 година, али др Радовановић каже да постоји стални тренд померања ка млађем животном добу, те није реткост да оболели имају и 30 или 35 година. Његов савет пацијентима је да не игноришу симптоме и да се јаве лекару када примете тегобе.

Фото: Dnevnik.rs

- Симптоми могу да буду појава крви у столици, поремећај у сопственом ритму пражњења, смене опстипације и дијареје, општа слабост и малаксалост, надутост трбуха и тупи болови. Основна дијагностичка метода прегледа дебелог црева је колоноскопија. У сврху раног откривања болести, после педесете године живота једном годишње треба да се ради тест на окултно крварење у столици– препоручује др Радовановић.

Исхрана је свакако један од фактора за настанак овог карцинома, али не и пресудан. Фактори ризика који могу да доведу до ове болести су и генетски, као и гојазност и недостатак физичке активности.

Оно по чму се Институт издваја од других здравствених установ у земљи када је реч о лечењу ове болести је што су први и једини који имају један од најзначајнијих светских сертификата квалитета медицинских услуга. Наиме, они су акредитовани је као Центар изврсности за колоректалну хирургију. Сертификат су добили ове године од америчке организације Сургицал Ревиењ Цорпоратион (СРЦ), а директор Института професор др Зоран Радовановић први је хирург са признањем „Изврстан хирург колоректалне хирургије“ у Србији.


Појмови које би  требало знати

Аденом је неканцерозни полип који временом може да постане карцином.

Бенигни тумор је тумор који није злоћудан.

Биопсија је узимање ткива инструменталним путем, које се потом гледа под микроскопом, како би се видело да ли има туморских ћелија.

Хемиотерапија је лечење лековима (цитостатици) који убијају туморске ћелије.

Колоноскопија је дијагностичко-терапијска процедура којом се прегледа колон и ректум изнутра због полипа, тумора или неког упалног процеса.

Лимфни чвор је део имуног система који учествује у одбрани организма од инфекције.

Малигни тумор (карцином) је злоћудан тумор.


- Добијање овог признања доказује наше могућности да пацијентима континуирано пружамо безбедну и високо квалитетну услугу из области колоректалне хирургије. Програм сертификације подстиче унапређење квалитета колоректалне хирургије, стална унапређења клиничких поступака и протокола, а наша посвећеност достизању „изврсности“ води ка унапређењу здравља и добробити наших пацијената –каже директор Института др Радовановић.

Фото: Dnevnik.rs

Пацијенти сада имају потврду сигурности, да су дошли у установу где се захвати раде по светским стандардима и важећим протоколима, а Радовановић истиче да је то потврда тежње Института да се стално унапређује квалитет.

Најчешће рак дебелог црева и завршног дела дебелог црева метастазира у околне лимфне чворове, јетру и плућа. Колоректални карцином се налази на трећем месту у процентуалној структури новооболелих од свих локализација малигних тумора у свету, иза локализације на плућима и дојци. Према подацима Регистра за малигне неоплазме Војводине, Института за онкологију Војводине, годишње се открије више од хиљаду новооболелих становника Војводине. Однос полова је 1,45:1, а чешћи је код мушкараца.

Колон и ректум чине дебело црево, који игра важну улогу у формирању столице. Дебело црево претвара сварену храну из желуца и танког црева у столицу, која се избацује преко аналног отвора.

Стадијум болести показује величину тумора и његову проширеност на зид колона, као и могућност тумора да се шири у околне или удаљене органе. Постоји пет стадијума за рак (карцином) колона и ректума:од нултог до петог, а одређивање стадијума болести умногоме олакшава планирање најадекватније терапије и помаже у праћењу ефеката лечења.

Лечење зависи од величине и локализације тумора, да ли се тумор проширио, од општег здравственог стања особе и од придружених болести . Хирургија је први избор лечења рака дебелог црева и завршног дела црева. Поред операције самог тумора, подразумева се и вађење припадајућих лимфних жлезда

Зрачна и хемиотерапија препоручују се пре операције, да смање тумор и доведу га у операбилно стање, а после операције као заштитна терапија, да се смањи ризик од повратка (релапса) болести. Код четвртог стадијума болести, тј. код постојања метастаза, даје се хемиотерапија. Циљана терапија даје се у комбинацији са хемиотерапијом. У случају да ни једна од горе наведених опција није могућа, препоручује се палијативна терапија. То је терапија која се даје код узнапредовале фазе болести. Она подразумева умањење и отклањање симптома који нарушавају квалитет живота. Ту спада терапија бола, терапија за побољшање апетита, инфузиона терапија. Међу недавно уведеним терапијама је и метода испирања трбуха цитостатицима током операције, која се примењује у лечењу рака дебелог црева, али и рака јајника.


Питања за лекара

Коју врсту рака (карцинома) дебелог црева имам? Да ли може да ми се објасни патолошки извештај? Шта значи стадијум код рака колона и ректума? Можете ли ми објаснити опције лечења? Да ли постоје клиничка испитивања са новим лековима? Који план лечења ми препоручујете? Зашто? Шта је циљ сваког терапијског лечења? Да ли је то да ми се уклони тумор, помогне да се осећам боље или обоје? Ко ће бити члан мог терапијског тима и која је улога сваког члана тог тима? Да ли они имају искуство у лечењу рака дебелог и завршног дела дебелог црева? Како ће лечење да утиче на мој свакодневни живот? Да ли ћу моћи да радим, вежбам и обављам уобичајене активности? Да ли ће лечење утицати на могућност да затрудним и да имам децу? Који нежељени ефекти могу да буду повезани са мојим лечењем? Забринут/а сам у вези са трошковима лечења, ко може да ми помогне у вези са том забринутошћу? Где могу да нађем подршку за моју породицу и мене? Коме могу да се обратим у вези са питањима или проблемима?


У онколошкој комисији Института су интернисти, радиолози, патолози и хирурзи и они одређују терапијски поступак за све војвођанске пацијенте, односно хемиотерапију и радио-терапију. Годишње се у Институту оперише око 4.000 пацијената, од чега је 1.500 гинеколошких. Најчешће се оперише карцином дојке, код 650 пацијенткиња сваке године. На онколошке комисије и у амбуланте долазе пацијенти који су оперисани у целој Војводини, а то су на десетине хиљада болесника годишње. Институт је једини центар за зрачење у Покрајини.

Фото: Dnevnik.rs

- Почели смо да радимо хипертермичку интраперитоналну хемиотерапију. То значи да се током операције, а након вађења тумора, пацијенту сат и по испира трбух раствором цитостатика. Цела процедута траје дуго, од шест до осам сати. Ми смо једина установа у Војводини у којој се то сада ради, а у Београду се овај поступак изводи већ десет година - објашњава др Радовановић.

За интервенцију се не користе посебни цитостатици, него они које пацијенти и иначе добијају у оквиру хемиотерапије, али је за извођење операције неопходна посебна машина.

- Кандидати за ову операцију су болесници у одмаклом стадијуму обољења, где се болест раширила по трбуху и који без ове интервеније имају лошу прогнозу. Пацијенте смо раније слали за Београд, а сада смо ми спремни да је изводимо - објашњава наш саговорник.

Лекари Клинике за интерну онкологију Института раде и аутологне трансплантације матичних ћелија. Како објашњава др Радовановић, пацијентима који имају агресивне туморе пре почетка хемиотерапије, која је такође агресивна, узима се крв из које се изолују и чувају матичне ћелије.

- Након добијања цитостатика, пацијентима се враћају матичне ћелије, како би им се обновила црвена крвна зрнца и костна срж. То се ради већ дужи период и примењује се код око 15 пацијената годишње - објашњава др Радовановић.


СМС обавештавања

Институт је увео СМС обавештавање пацијената о заказаном термину снимања магнетном резонанцом, као и интернет заказивање амбулантних прегледа у Поликлиници, за шта је набављен софтвер у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за здравство.


Поједини цитостатици коштају 500 динара по ампули, а неки и 1.000 евра. Тако да хемиотрапија за једног болесника може да кошта и до 30.000 евра.

Пацијенти који примају хемиотерапију за рак колона и ректума, у добром општем стању немају посебна ограничења. Препоручују се свакодневне активности умереног интезитета, исхрана богата витаминима, минералима, протеинима биљног и животињског порекла. Од великог је значаја одбацивање штетних навика, као што су пушење и алкохол, као и избегавање хране која надима, а то су пасуљ, грашак, сочиво, боранија.

Љубица Петровић

Фото: С. Шушњевић, Р. Хаџић

EUR/RSD 117.5331
Најновије вести