Око 90 одсто оболелих од шећерне болести има дијабетес тип 2. Број оболелих расте сваке године, а у Новом Саду годишње се региструју од осам до 10 посто више оболелих.
У свету 450 милиона људи има дијабетес, а предвиђа се да ће до 2040. године 640 милиона људи имати шећерну болест. Дијабетес је хронична незаразна болест у којој је нарушен метаболизам глукозе због недовољне производње, односно неадекватнеискоришћености хормона инсулина којег производи гуштерача, тј. панкреас. Постоје неколико типова дијабетеса, а глобална епидемија ове болести један је од највећих јавно-здравствених изазова 21. века. На сваку особу која има шећерну болест, долази по једна која не зна да је има.
У Војводини је ранијих година стопа инциденције износила 290 новооболелих од дијабетеса типа 2 на 100.000 становника Војводине, док је стопа инциденције Јужнобачког округа износила 281 на 100.000 становника, а у порасту и дијабетес типа 1.
Скрининг на дијабетес тип 2 је изузетно важан, јер рана дијагностика и благовремена терапија мењају ток шећерне болести на боље и смањују појаву нежељених и озбиљних компликација. Једна од две одрасле особе са дијабетесом је недијагностикована, због чега је у великом ризику од настанка компликација ове болести, које доводе до значајног инвалидитета и преране смрти. Многи људи живе са дијабетесом типа 2, несвесни свог стања.
До тренутка постављања дијагнозе, могу да се појаве компликације, а до 70 одсто случајева дијабетеса типа 2 може да се спречи или одложи усвајањем „здравијег“, правилног начина исхране и стила живота. Код деце је све присутнија лоша, енергијом богата исхрана и физичка неактивност, а тип 2 дијабетеса у детињству има потенцијал да постане глобални проблем јавног здравља који доводи до озбиљних здравствених последица.
- У многим земљама шећерна болест је водећи узрок слепила, а фактор ризика је настанка кардиоваскуларних болести, инсуфицијенције бубрега и ампутације ноге. У свету, више од 93 милиона одраслих, или једна од три особе, које тренутно живе са дијабетесом, имају дијабетесну ретинопатију. Третман шећерне болести и њених компликација почиње у примарној здравственој заштити. Превентивним мерама, појава шећерне болести може се спречи или одложи. Када се открије на време, у најранијој фази, шећерна болест типа 2 код већине особа може да се лечи само дијетом и физичком активношћу, а уколико то није довољно, додају се и лекови – каже интерниста ендокринолог из Клиничког центра Војводине професорка др Едита Стокић.
Две од пет жена са дијабетесом су у репродуктивном добу, што је више од 60 милиона жена, а ова болест је девети водећи узрок умирања жена у свету, одговоран за 2,1 милион смртних случајева годишње. Др Едита Стокић наводи и да сваки једанаести становник планете има дијабетес, а у питању је болест која може да се превенира. Систем здравствене заштите при лечењу пацијената који су оболели од дијабетеса унапређује се свакога дана, али је јако важно и да грађани усвоје „здраве“, правилне стилове живота. Она истиче значај приступачне и једнаке доступности неопходним лековима, медицинској технологији, едукацији самоконтоле дијабетеса и информацијама потребним за постизање оптималног исхода лечења и унапређење превенције типа 2 шећерне болести.
- Посебно је значајна стратегија за превенцију настанка дијабетеса током трудноће, као и на исхрану одојчета и малог детета. Да би се обезбедило рано откривање дијабетеса, боља здравствена заштита жена и смањила матернална смртност, неопходно је да се у превентивне здравствене услуге женама на примарном нивоу здравствене заштите интегрише скрининг дијабетеса и гестацијског дијабетеса. Женама и девојкама треба да се омогући лака и једнака доступност знању и ресурсима у циљу унапређења њиховог здравља, здравља њихових породица и превенције типа 2 дијабетеса - рекла је др Стокић и напоменула да и здравствени радници треба да буду едуковани за откривање, лечење и праћење дијабетеса током трудноће.
Тренутно више од 199 милиона жена живи са дијабетесом, а процењује се да ће до краја 2040. године број оболелих жена бити 313 милиона.
- Жене оболеле од типа 2 дијабетеса имају приближно 10 пута већу вероватноћу да оболе од коронарне болести срца у односу жене које немају дијабетес - истакла је др Стокић.
Због дијабетеса код пацијената се развијају бројне компликације, тј. може да се јави оштећење вида и слепило, може да дође до ампутације ногу, до дијализе, кардиоваскуларних болести, можданог удара. Међутим, уз правилну исхрану и физичку активност, адекватну медикаментску терапију пацијенти могу дуго да живе и добро да се осећају и живе „пуним плућима“.
Оболели од дијабетеса се прате и контролишу у установама примарне здравствене заштите, односно домовима здравља, а болесници са израженим компликацијама или компликованијом облицима лече се у Клиничком Центру Војводине, и то у оквиру Поликлинике или хоспитално у делу Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма.
Све већи број оболелих последица је и традиционалног начина исхране у Војводини где доминирају тестенина и слаткиши, мастима обогаћене намирнице, али је присутан и стрес и физичка неактивност грађана. Сваке године број оболелих порасте за осам до 10 посто. Већем броју регистрованих доприноси и боља дијагностика, али се зато откривају и они који су у преддијабетесу и којима шећерна болест не би била откривена још десет година, а у том стадијуму може много више да се учини.
- У Поликлиници Клиничког центра имамо антидијабетесну службу у којој свакога месеца имамо више од 2.000 пацијената. Повишене вредности шећера у крви „не боле“ и само узимањем узорака крви може да се постави дијагноза болести. Код сваке особе која има ниво шећерау крви већи од вредности 7, или хемоглобин А1Ц већи од 6,5 процената или пак ниво шећера већи од 11,1 у било ком узорку крви током дана, може да се постави дијагноза шећерне болести – објашњава др Стокић.
Дијабетес имају и деца, што је карактеристика модерног доба и дијабетеса тип 2 који је повезан са гојазношћу. Он је некада био редак у дечјем узрасту, а сада га има велики број и деце и одраслих.
- Сада долазимо у ситуацију да и децу лечимо леком којим се лече њихове баке, што је некада био апсурд да и деца и одрасли добијају исту терапију. Савремене услове живота карактерише и смањена физичка активност, као и велики енергентски унос намирница. У 90 одсто случајева болесници са типом 2 дијабетеса су гојазни – наводи др Стокић, али напомиње да и они који су нормално ухрањени, као и потхрањене сообе, такође могу да оболе од ове болести.
Лечење шећерне болести подразумева медицинско-нутритивну терапију, односно дијету, која је прилагођена сваком пацијенту. Др Стокић истиче да се ради индивидуализација третмана за сваког пацијента, а уз то оболели добијају и лекове, оралне хипогликемике, или им се уводи инсулин.
- У нашој земљи примењују се и најсавременији облици инсулинске терапије, односно инсулински аналози, који имитирају физиолошку активност инсулина и највише личе на човеков инсулин. У питању је модерна терапија која подразумева и спровођење самоконтрола шећера у крви. Захваљујући Покрајинском секретаријату за здравство које је обезбедило набавку апарата и опреме за најсавременији начин праћења шећера у крви имамо континуирани глукозни мониторинг. У пчитању је апарат који подсећа на холтер крвног притиска и мониторише кретање нивоа шећера током неколико дана. Увидом у промене гликемије могуће је тако титрирати, односно подесити, терапију да нема нити ниских, нити високих вредности шећера у крви, односно постићи најоптималнију дозу лекова прилагођену свакодневним активностима и исхрани. То пацијенту омогућава много бољи квалитет живота – наводи др Стокић.
Професорка Стокић наглашава да су лекари Клинике за ендокринологију добро обучени за све анализе и процедуре које раде, а међу њима је и глукозни мониторинг, при којем се компјутерски очитавају вредности шећера.
- Анализе које добијемо глукозним мониторингом показују све грешке које пацијенти праве у исхрани, као и како и шта утиче на резултате и на висину шећера – објашњава др Стокић.
Едукација и чланова породице
Важно је да се едукују и чланови породице, како би научили све о болести, правилном комбиновању хране и припремању оброка. Чланови породице требало би да буду обучени и за давање глукагон ампула, као помоћ приликом пада шећера у крви, када болесник није у могућности себи да пружи адекватну помоћ.
Модерна терапија дијабетеса подразумева савремене инсулинске режиме, међу којима је и инсулинска пумпа. Др Едита Стокић каже како је циљ да буде што мање компликација, али не на рачун погоршања квалитета живота.
У Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Војводине већ десет година код оболелих од дијабетеса типа 1 спроводи се лечење применом инсулинске пумпе. Како кажу у Клиници, инсулинску пумпу има око 100 оболелих, а код још неколико пацијената у току је поступак добијања овог апарата који стално прати ниво шећера у крви и готово идеално дозира инсулин током 24 сата, те се тако прати природни, односно физиолошки процес деловања инсулина.
- Ова терапија инсулином имитира природно стање, односно физиолошки процес. Они који не могу то да постигну другачијом терапијом, добијају инсулинску пумпу, која је најсавременији облик терапије намењен оболелима од дијабетеса типа 1.Инсулинска пумпа је справа која испоручује инсулин стално током 24 сата, чиме се постиже боља гликемијска контрола - наводи др Стокић и додаје да се инсулин убризгава и притиском на дугме, те да апарат има 40 функција, односно начина подешавања давања инсулина.
У односу на терапију класичним типом лечења применом пенских бризгалица, овим начином се јавља мање хипогликемије, мање су осцилације гликемије, редукује се доза инсулина, мањи је развој компликација и бољи квалитет живота болесника.
- Једна трећина пацијената су жене које планирају трудноћу, трећина они са лоше регулисаним дијабетесом и почетном нефропатијом и трећина они који су пумпу добили у детињству, те настављају терапију. Пумпа је величине пејyера, има софтвер и резервоар у којем се чува инсулин, као и инфузиони сет, катетер и канилу, која се пласира у ткиво. Пласира се на бутине, подлактицу, предњи трбушни зид или задњицу, а апарат се причврсти на делове одеће или веш. Инфузиони сет мора да се мења на свака два до три дана, јер постоји могућност запушавања катетера. Систем стално прати ниво шећера у крви и скоро идеално дозира инсулин – објашњава др Стокић.
Пумпа може да се скине, током туширања, бављења спортом, пливања на мору, али не би требало да то траје дуже од два сата.За десет година нико није имао проблема са ношењем пумпе, па ни ноћу. Пацијенти се брзо навикну, а овај облик лечења примењује се и код трудница са дијабетесом. Важно је да оболели редовно мере шећер, пре сваког оброка, као и пре спавања. Жене које планирају трудноћу требало би да три до шест месеци пре зачећа почну да носе пумпу, јер је гликорегулација значајна за плавилан развој плода.
Амбуланта за пацијенте
Од пре годину дана у Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма ради и амбуланта за пацијенте са инсулинском пумпом, али и за потенцијалне кориснике, где сви могу да добију информације о начину функционисања апарата и свему ономе што их занима у вези са овом терапијом.
Не занемарити симптоме
Шећерна болест је озбиљно и подмукло обољење, које најчешће почиње неопажено и без симптома. Особа постепено оболева, а болест се најчешће открива током прегледа због неке друге болести, као што су кардиолошки или неуролошки поремећаји. Симптоми шећерне болести појављују се касно, када су вредности шећера у крви знатно повећане у односу на нормалне. Сувоћа уста, жеђ, узимање велике количине течности, обилно и често мокрење, мршављење упркос појачаној глади и узимању веће количине хране, појава инфекција и свраба коже и полних органа, слабост, малаксалост, карактеристични су симптоми дијабетеса.
Како би се што више изашло у сусрет пацијентима и помогло им се, Клинички центар Војводине тренутно прави сајт, како би пацијенти могли у било ком тренутку да буду у контакту са лекарима и да им се погледају и анализирају подаци о стању шећерне болести.
- Овај пројекат заснован је на интернет технологији и омогућава да доктори добију више информација, као и бољи увид у стање пацијента. То је нарочито важно код трудница са дијебетесом, где се чешће очекују промене вредности шећера у крви. Ова он-лине веза лекара и пацијента омогућава да се искористи предност интернета, како би се постигла боља контрола дијабетеса – најавила је др Стокић и додала како ће ова платформа бити намењена обученим пацијентима који имају дилеме и којима треба консултација да ли у некој ситуацији да повећају или смање инсулин, како да се понашају приликом екстремних физичких напора или неким другим ситуацијама.
Особе које имају шећерну болест морају да се придржавају одговарајућих дијететских режима, али и да имају одређени број оброка, посебно ако су на инсулинској терапији. Др Стокић напомиње да постоје и модерне терапије које омогућавају флексибилност у свакодневним активностима.
- Постоји и ултра дугоделујући инсулин, који може флексибилно да се примењује у интервалима од осам па чак до 40 сати, што је посебно интересантно приликом путовања или других активности – навела је др Стокић.
Припремила: Љубица Петровић
