Тиме је званично одата почаст жени која је спасила на хиљаде, пре свега, српских малишана од сигурне смрти у усташким логорима.
Иницијатива да вртић понесе име Дијане Будисављевић потекла је од организације младих људи српског порекла - Српска православна омладина Инсбрук ”Споји” из Инсбрука, уз подршку Амбасаде Србије, Генералног конзулата у Салцбургу и Српске православне цркве у Аустрији.
Скоро десетогодишња борба на овај начин добила је епилог и име Дијане Будисављевић сачувано је од заборава у овом аустријском граду.
Одлуку градских власти, од краја прошле године, да градски вртић у улици Бургхард Брајтнер преименују у "Градски дечији вртић Рајхенау исток - Диана Будисављевић”,“Споји” је тада поздравила, а у писму Сенату и Одбору за културу града истакла да да је то веома важно за културу сећања,те да је потребна и одређена доза храбрости да се један вртић, који је до сада био именован по нацистичком лекару Бургхарду Брајтнеру, преименује по имену Аустријанке из Инсбрука, захваљујући којој је из усташких логора спасено више од 10.000 српске деце.
Ова организација међутим напомиње да је остављено име улице у којој се налази вртић, по Бургхарду Брајтнеру, уз све потребне ознаке које указују на његову нацистичку прошлост и дела против човечности, што је по њиховој оцени, успешно сучељавање са историјом Другог светског рата и припрема пут за успешну културу сећања.
Ипак, “Споји” изражава жаљење што у тексту о именовању дечијег вртића, који је објављен у званичном гласилу града Инзбрука "Инсбрук информише", ниједном речју не спомиње да се ради о спасавању десетине хиљада претежно српске деце, коју је Дијана спасила.
Иначе, Сенат аустријског града Инсбрук је крајем новембра прошле године једногласно одлучио да на спомен плочи, која се поставља на родној кући Дијане Будисављевић, стоји да је "спасавала углавном српску децу из логора НДХ".
Дијана Будисављевић, пореклом Аустријанка, била је удата за Србина, лекара Јулијана Будисављевића, Србина из Хрватске, а уз помоћ још неких појединаца који су јој пружали подршку, спасила више хиљаде претежно српске деце из концентрационих логора у НДХ.
Да се ради о једној од најважнијих личности главног града покрајине Тирол потврђују и историчари, међу којима и Хорст Шрајбер, стручњак за културу сећања, који је раније рекао да ће њена храбра дела бити уважена кроз плочу на згради у којој је провела детињство у улици Марије Терезије, на "Обексер Хаусу".
