За председника САНУ предложен је академик Владимир С. Костић, за потпредседника САНУ од реда чланова Одељења за математику, физику и гео-науке, Одељења хемијских и биолошких наука, Одељења техничких наука и Одељења медицинских наука предложен је академик Зоран В. Поповић, за потпредседника САНУ од реда чланова Одељења језика и књижевности, Одељења друштвених наука, Одељења историјских наука и Одељења ликовне и музичке уметности предложен је академик Љубомир Максимовић. За генералног секретара САНУ предложен је академик Марко Анђелковић.
Изборна скупштина биће одржана 4. априла у 11 сати.
Владимир С. Костић је 9. новембра прошле године био званично понудио оставку на место председника САНУ. Он је тада замолио одељења да се у што краћем року изјасне у вези с понуђеном оставком. Секретари су упознали чланове одељења с понуђеном оставком, а одељења су се на састанцима изјаснила с тим у вези.
Костић је тада рекао су му актуелним избором, на крају Изборне скупштине САНУ, чланови послали јасну поруку:
„Ради се о чињеници да имамо потпуно другачија схватања о угрожености Академије, њеног места и њене будућности. У том смислу биће ми велико задовољство да отворим политички простор да на моје место дође човек коме ћете више веровати и који ће успешније водити Академију“, рекао је Костић након што су саопштени резултати гласања за нове дописне, редовне и иностране чланове.
Већ 16. новембра саопштено је да већина чланова САНУ није прихватила оставку коју је понудио председник Владимир С. Костић. Такође, током изјашњавања по одељењима изнет је захтев да он настави рад на функцији председника.
„Уз пуну подршку Извршног одбора, председник САНУ се, уважавајући мишљење својих колега, повиновао њиховом ставу и наставиће свој рад, уз наду да је тако велика већина која је иза овог става стала, делом и знак подршке досадашњем раду“, наведено је тада у саопштењу Извршног одбора САНУ.
Два огранка и Центар за научноистраживачки рад
Српска академија наука и уметности под својим окриљем има Огранак у Новом Саду и Огранак у Нишу. Војвођанска академија наука и уметности основана је 1979. године, а 1992. ушла је у састав Српске академије наука и уметности као Огранак у Новом Саду. Ранији Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, након једногодишњег рада Комисије, прераста 16. септембра 2016. у Огранак САНУ у Нишу. Српска академија наука и уметности под својим окриљем има Центар за научноистраживачки рад у Крагујевцу, основан у сарадњи с Универзитетом у Крагујевцу.
Српска академија наука и уметности тренутно има 128 чланова (92 редовна и 36 дописних), и по броју академика на 100.000 становника Србија на последњем је месту у региону. Најбројнија су одељења медицинских наука и за математику, физику и гео-науке са по 24 члана, а најмањи број чланова, свега шест, има Одељење друштвених наука. Због те велике неравномерности, у броју чланова међу одељењима прошле године је измењен Статут САНУ и ограничен број чланова по одељењу на 25.
Чланове САНУ бира Скупштина, док редовне чланове бирају редовни чланови, а остале чланове бирају редовни и дописни чланови. Избор нових чланова обавља се сваке треће године. Према Закону о САНУ, предлоге за избор редовних и дописних чланова могу давати огранци, одељења и одбори Српске академија наука и уметности, три члана САНУ, сенати универзитета, наставно-научна, односно наставно-уметничка већа факултета односно уметничких академија, наставно-научна већа високих војних школа, научна већа института и највиши органи управљања научних друштава и удружења уметника. На Изборној скупштини разматрају се само предлози који добију двотрећинску подршку одељења. Уколико неки од предлога добије натполовичну подршку чланова одељења, такав предлог се ставља на гласање на Изборној скупштини САНУ, али се ти кандидати забележени без подршке одељења, кажу правила САНУ.
Закон не прописује број чланова Академије, али је правило да Председништво САНУ утврђује предлог за избор иностраних чланова, при чему се води рачуна да не буде више од једног кандидата по одељењима.
Број дописних чланова лагано опада, а број редовних расте, што представља неповољан тренд. Године 1970. однос броја дописних према броју редовних чланова приближавао се вредности од око 60 одсто, што је знатно повољније него 2016. године када је тај однос био око 34 одсто. Просечна старост свих чланова Академије је 73 године, а четвртина чланова млађа је од 65 година.
В. Црњански
