Међутим, око две трећине, илити скоро 700 парова, гнезди се управо у Банату! Додуше, тај податак и не мора да вас чуди, нарочито ако сте чули за серију „Вратиће се роде“, чија је радња смештена управо у банатском сеоцету Баранда, у општини Опово.
О томе зашто ове крупне, беле, дугоноге и дугокљуне птице баш толико воле (или боље да кажемо „волу“) Банат, причали смо са дипломираним еколозима из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије – оринтологом Вилмошем Баркоцијем, стручном сарадницом за управљање пројектима Сандром Јовановић и шефицом сектора за истраживање и заштиту птица и природе Мирјаном Ранков.
– Птице генерално насељавају станишта где има довољно хране и места за гнежђење, а Банат има мању надморску висину од остатка Србије и то омогућава формирање бара, мочвара, плавних зона уз реке Тамиш и Тису, као и других водених површина које настањују водоземци, рибе и гмизавци, који су основни извор хране за беле роде – кажу наши саговорници. – Банат је карактеристичан по мозаичним стаништима слатина, пашњака и пољопривредних површина на којима се хране крупнијим инсектима, мишевима или волухарицама. Такође, захвљајујући природним вредностима као што су Потисје, Потамишје, Окањ бара, Царска бара и другим стаништима строго заштићених вртса, Банат је привлачнији од других делова Србије.
Тараш је од 2014. године, када су у овом месту крај Тисе забележена 42 гнезда, проглашен за Европско село рода и тиме се нашао на мапи села са највећим бројем парова белих рода у Европи. Такође, Уздин, Сакуле, Орловат, Ботош и Баранда су села која су у том тренутку имала више од 25 парова белих рода.
– Поред Баната, у Србији већи број парова белих рода налази се и у Срему и то у насељима која су близу Саве или плавних подручја уз Саву. У Новом Саду на незавршеној згради поред ауто-пута код „Рода Маркета“, има више од 30 парова белих рода. Везано за ту колонију, она се није формирала због погодних станишта за исхрану у околини Новог Сада, већ због близине градске депоније која им представља непресушан извор хране. Да напоменемо, у целој Европи нема толико велике колоније белих рода у урбанизованом граду као што је Нови Сад – наглашавају стручњаци из Друштва за проучавање и заштиту птица Србије.
Беле роде у нашу земљу долазе током марта и априла, па се тако сматрају и весницима пролећа. Међутим, како су зиме у нашим крајевима све блаже, неке одлучују да не одлазе у јужну Африку, већ овде презиме, па их виђамо током целе године.
– Како роде своја гнезда најчешће праве на далеководним стубовима, могу страдати од струјног удара или ако им се гнездо запали – додају наши саговорници. – Такође, забележено је страдање белих рода када их човек повреди ваздушним оружјем или им намерно сруши гнездо. А кад се роде на јесен селе у јужну Африку, до које прелазе неколико хиљада километара, долази до изгладњивања и дехидратације јединки, нарочито уколико су им уништена успутна станишта, па не могу да допуне своје резерве. Током миграција, нарочито на Блиском истоку, роде могу страдати и од упуцавања из ватреног оружја.
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије у сарадњи са другим институцијама и организацијама поставља платформе за гнезда на далеководне стубове, које су у облику плитке корпе, која спречавају падање гнезда или прекиде електричне енергије у насељу у ком се налазе.
Л. Радловачки
