Светска банка је за ову годину пројектовала раст БДП-а Србије на 3,3 процента, за наредну на 3,9, а за 2021. предвиђа стопу раста од четири одсто.
У ранијим анализама Светска банка нам је предвиђала раст од 3,5 одсто.
Очување нивоа страних директних инвестиција ће бити могуће због улагања у прерађивачку индустрију, оцењено је јуче у Београду на представљању редовног економског извештаја Светске банке за регион Западног Балкана, под називом „Растуће неизвесности”.
Менаyерка Светске банке за макроекономску политику за Европу Галина Андронова Винселет поручила је да је изузетно важно да Србија, у условима највећег успоравања светске економије од светске економске кризе, очува конкурентност своје привреде и да брине о резервама створеним током финансијске консолидације.
– Повећање плата могло би утицати на мању конкурентност – оценила је она, и додала да је извоз један од највиших приоритета Србије и да би држава морала да га заштити.
Виши економиста Светске банке у Београду Лазар Шестовић сматра да је због многих страних инвестиција у прерађивачки сектор, Србија конкурента и да би требало учинити све да у ситуацији растућих глобалних неизвесности и успоравања европских економија не угрозимо конкурентност наше привреде.
– Успоравање привреде Немачке, у којој опада производња аутомобила и машина, као и у другим европским земљама које имају ауто-индустрију, може се одразити на наш прерађивачки сектор који је у ланцу снабдевања – упозорио је он.
Шестовић је навео да је у Србији дошло до повећања потрошње пре ребаланса буyета те да „додатни ефекат с ребалансом није био неопходан, поготово у ситуацији надолазећих ризика”, и да је „можда било боље сачекати и контролисати раст плата, држати га на нивоу номиналног раста БДП-а”.
Шестовић је подсетио на то да су глобални ризици велики јер се стално раде ревизије и спуштају пројекције раста, „а тек треба да уследи ефекат Брегзита и пун ефекат примене царинских стопа између Америке и Кине”.
– То је рани сигнал и додатни позив држави, превасходно Министарству финансија, да води рачуна о томе шта се дешава с фискалном политиком. Ми смо остварили веома добре ефекте с фискалном консолидацијом, међутим, сада би требало да видимо како да задржимо бенефите – истакао је Шестовић.
Како је додао, требало би да будемо спремни и да имамо одређене резерве за случај да се ситуација глобално погорша.
По његовим речима, остаје да се види колико ће на конкурентност привреде утицати повећање плата у јавном сектору, као и утицај тог повећања на плате у приватном сектору.
Из Светске банке констатују да, иако постоји значајан одлив радне снаге кроз миграције ка ЕУ, у Србији је забележена рекордно ниска стопа незапослености од десет процената у досадашњем току године, при чему у односу на исти период 2018. године има 20.000 запослених више.
Такође је оцењено да у Србији постоји проблем растућег спољног дефицита, који ће, по проценама Светске банке, наставити да расте и у 2020. години, али то не виде нако неки значајнији ризик.
– Дефицит је до сада релативно лако финансиран јер је укупан прилив страних директних инвестиција био доста велики, а девизне резерве НБС-а су стално расле, и сада су на историјски високом нивоу од око 13 милијарди евра – и то обезбеђује увоз од око шест месеци, тако да у том смислу не постоји неки значајнији ризик – казао је Шестовић.
Љ. Малешевић
