“Не могу да кажем да смо ове године презадовољни према броју продатих возила, у односу на рецимо 2008, која је била последња добра година пре економске кризе, када је продато између 50 и 60 хиљада нових аутомобила, али јесам умерени оптимиста, сматрам да тренд раста од 2015. треба поздравити, свакако је добар сигнал за тржиште и за нашу економију”, рекао је Вукасовић за Тањуг.
Тај раст вреди поменути, истиче Вукасовић и каже да се то може видети и према подацима о укупној продаји оствареној на управо завршеном Београдском сајму аутомобила, са ког се још сабирају резултати, јер нису сви увозници пријавили комплетне резултате, али и да сматра да је, у сваком случају, продаја на сајму била између 2.700 и 3.000 аутомобила, што, оцењује, јесте добар резултат, у основи 10-20 одсто бољи у односу на прошлу годину.
Купци на нашем тржишту одлучују се за нове аутомобиле који у просеку коштају 12-13 хиљада евра, каже Вукасовић, јер то су возила најприкладнија куповној моћи становништва, што се, каже, потврдило и ове године.
Такође, додаје да, када је у питању структура возила, и даље се појављују брендови који су традиционално најпродаванији на нашем тржишту, а то су, пре свега, како наводи - "фијат", "шкода", "фолксваген" и "рено".
“Могао бих да кажем да је држава направила одређени помак у смислу стимулације куповина и да сада значајано мањи број, када су у питању физичка лица, купује возила за кеш, а нешто већи проценат путем кредита и лизинга, али још увек недовољно”, рекао је Вукасовић.
Сматра да монетарна и финансијска политика треба да буде још стимулативнија за наше купце, јер, како каже, свугде у свету се купују аутомобили кроз кредитне и лизинг аранжмане, врло мало за кеш, те да мисли да је то још увек лимитирајући фактор за веће куповине грађанства.
Наша куповна моћ лагано расте, оцењује Вукасовић, али подвлачи да је још увек недовољна да би се обезбедио много већи број нових аутомобила и да се годишње у Хрватској, Словенији, практично прода дупло већи број нових аутомобила.
“То је добрим делом везано и за просечну старост наших возила, која је негде око 13 година, а наравно, има и пуно аутомобила старијих од 20 година. Треба да прође још доста времена да би се куповна моћ ускладила са просечним захтевима наших купаца да купе нове аутомобиле, али у сваком случају, поздрављам тренд који јесте позитиван”, рекао је Вукасовић.
Иначе, према подацима МУП-а, у јединствени регистар возила у 2017. уписано је 52.466 нових возила, од укупно 2,31 милиона, док је у 2016, од укупно 2,28 милиона возила, 143.790 први пут уписано у регистар.С друге стране, ове године, у регистар возила уписано је и 578.224 возила старијих од 20 година.
