Тим законом предвиђено је да ниједна установа која није регистрована као берза не може више да се бави таквим пословањем, односно да износи јавно цене.
Сви учесници у трансакцијама на робно-берзанском тржишту - купац, продавац и робна берза, мораће да положе гаранције, за шта до сада није постојала могућност.
Стручњаци сматрају да ће овај закон увести ред на тржишту.
Агроекономски аналитичар Жарко Галетин каже за Танјуг да је основна разлика у односу на ситуацију пре доношења и примене закона то што неће свако моћи да се бави извештавањем са тржишта, као што су то чиниле агенције учлањујући многе задруге, газдинства и тако кандидују своје цене, већ да једино берза може да изнесе званичне податке о формираним ценама.
Истиче да ће овакав модел бити од велике користи за тржиште.
"То је све уносило велику забуну на тржишту и то сада више није дозвољено. Не може нико паушално да оцењује и износи цену у јавност и тако фингира тржиште како некоме одговара. Сада једино берза може да изађе са званичним податком о цени која је постигнута на начин берзанског трговања, а циљ је да се елиминише могућност фингирања тржишта и да неко објављује цене које немају реалну основу", рекао је Галетин.
Истиче да је берза организатор тржишта и прописује тржишна правила.
"Овако се, новим прописом штити интегритет тржишта јер је берза поуздана институција преко које се врши трговина и тако у сваком моменту штите понуђачи и купци преко система гарантног фонда", објаснио је Галетин.
Истиче да сви који изађу на берзанско тржиште могу бити сигурни да су заштићени у погледу тога да ће се трансакција реализовати ако понуда одговори на тражњу и обратно.
Наводи да елиминисањем могућности агенцијских објава цена, овај закон штити тржиште и интегритет учесника.
Истиче да би закон могао да донесе много добробити и уведе ред на тржишту.
Скупштина Србије усвојила је крајем јула прошле године Закон о робним берзама који је ступио на снагу 30. јула, а примена је почела истеком девет месеци од дана ступања на снагу, односно крајем априла ове године.
