Процентуално то је трећи најгори пад у истрорији - први оштар пад био је 23 одсто 1914. и на „црни понедељак“ 1987. године, преноси Б92.
Јуче су технолошке акције, које су у протеклих 12 месеци биле међу најуспешнијима на берзи, претрпеле највеће губитке.
“Амазон“ је изгубио 6,2 одсто, „Нетфликс“ 8,4 одсто, а „Мајкрософт“ 3,3 одсто.
Главни индекс њујоршке берзе, Дау Џонс је опао на 25,598 поена, изгубивши 831 бод, или 3,1 одсто.
Технолошки индекс Насдак забалежио је пад од 315 бодова, или 4,1 одсто, на 7,422 поена.
С&П 500, који чини 500 највећих компанија излистаних на берзи у САД, изгубио је 94 бода, односно 3,3 одсто, па сада има 2,785 поена.
То је највећи дневни пад Дау Џонса и С&П од 8. фебруара, напомиње америчка агенција.
Приноси на немачке државне обвезнице су данас оштро пали, а италијански дуг је поскупео као последица бруталне распродаје актива на Волстриту чији су се ефекти пренели на тржишта широм света.
Приноси на немачке 10. годишње државне обвезнице пали су за шест базичних поена на 0,49 одсто, што је једнонедељни минимум, док су на италијанске десетогодишње обвезнице порасли за пет базичних поена на 3,55 одсто, чиме се распон цена између те две хартије повећао на 306 базичних поена.
На то је утицао пад приноса за око осам базичних поена на америчке државне дужничке хартије, на 3,15 одсто, услед ишчекиваног новог повећања каматне стопе Федералних резерви.
Фјучерски немачког бунда су на отварању трговања ојачали за 45 поена на 158,33.
Званичник Беле куће је за јучерашњи пад Дау Џонса рекао да је то „вероватно здраво“ и да је реч о обичној „тржишној корекцији“.
То ће проћи и америчка економија ће остати снажна, закључио је неименовани званичник, преноси Си-Ен-Би-Си.
