Та питања односе се, пре свега, на омогућавање конкуренције на новом гасоводу и реструктурирање јавног предузећа „Србијагас“ које држи монополистички положај на тржишту гаса у Србији, јавља Радио слободна Европа.
„Нажалост, није дошло до помака. Последњи састанак са званичницима Србије и ’Србијагаса’ одржан је у Београду у априлу 2019.", рекао је за РСЕ Предраг Грујичић, шеф Сектора за гас при Секретаријату Енергетске заједнице.
Према његовим речима, размотрено је питање неусклађености сектора гаса у Србији са правном тековином Енергетске заједнице и направљен је свеобухватни акциони план како да се реши питање раздвајања делатности (транспорта и дистрибуције гаса) ’Србијагаса’.
Нажалост, ни тај план се није реализовао, рекао је Грујичић. Након што су поједини медији у Србији и Бугарској пренели вест да је премијер Бугарске Бојко Борисов за 5. септембар најавио потписивање уговора о изградњи гасовода од Турске, преко Бугарске, Србије и Аустрије, РСЕ је питања у вези са тим ко су потписници уговора, на шта се уговори односе и где ће се потписивање одржати, послао Министарству рударства и енергетике Србије и директору јавног предузећа „Србијагаса“, али одговор нису добили.
О том догађају нису обавештени ни у Енергетској заједници. Kада је реч о тржишту гаса у Србији, Енергетска заједница је годинама уназад упозоравала на монополистички полжај „Србијагаса“ и „Гаспрома“ и на зависност Србије од руског гаса, имајући у виду чињеницу да Србија гас увози искључиво из Русије, што показују подаци Агенције за енергетику Србије.
