Процењује се да је у 2023. години екосистем порастао за око 150 нових стартапа, као и да је на нивоу екосистема запослено 1.350 нових чланова тимова.
Примећује се да је то мање од планираних 3.000 нових радних места у 2023. и, што је још важније, да је у 2023. години на нивоу стартап екосистема било мање запошљавања него 2022. године, када је, према нашем прошлогодишњем истраживању, било 1.600 новозапослених. Иако су „годишњи планови” врло често превише оптимистични и природно је да резултати буду нешто слабији, чињеница да је екосистем у 2023. години наставио да расте, а да је у том периоду запослено мање људи него у 2022. години указује на постојање озбиљних изазова са којима се екосистем у целини суочио претходне године.
Наш екосистем прати глобалне трендове и растуће интересовање за напредне технологије, што најбоље видимо у порасту интересовања за развој иновација у обла- стима хране, пољопривреде, biotech-a и медицинских технологија, као и развоја производа у областима примене вештачке интелигенције, као и обраде и аналитике података. Истраживање показује и да 16,4 посто стартапа међу својим запосленима имају странце.
Директор Иницијативе „Дигитална Србија” Небојша Бјелотомић изјавио је да стартап екосистем наставља да расте и да је извештај који је рађен уз подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) показао да се број српских стартап компанија, као и број запослених, дуплирао за две године. Он је рекао да је тренутни број српских стартап компанија 750, а да је број запослених у српском стартап систему прешао 6.000, што је, како напомиње, знатан раст у претходне две године, јер је то повећање од скоро 3.000 људи.
„С друге стране, број компанија који расте и број младих људи који се укључује доводи до тога да је можда наш екосистем мало незрелији него пре годину дана и ту нам је битно да компаније које су искусније буду активније, да се интернационализују више и да долази до значајнијих инвестиција када је у питању финансијска подршка њиховом развоју”, каже Бјелотомић.
Говорећи о кључним стварима за даљи напредак српског стартап система, Бјелотомић је рекао да су оснивачи стартапова углавном људи са образовном позадином која је везана за технологију и напоменуо да је битно да се што више људи који се везани за економију, бизнис и менаџмент укључе како би продаја постала активнија и како би се кроз ту продају добили што бољи корисници у иностранству.
Д. Урошевић
