Зато многи постављају питање како и на који начин грађанин може да се заштити од оваквих нежељених и често, некажњених акција. Другим речима, колико је важно едуковати грађане да сами заштите своју приватност необјављивањем личних информација на друштвеним мрежама и другде на интернету?
- Едукације је од великог значаја, јер наше понашање у онлајн окружењу утиче на нашу рањивост на повреде приватности. Међутим, чак и када сами делимо податке, то не сме да ослободи од одговорности оне који их злоупотребљавају – упозорава Ана Тоскић Цветиновић, извршна директорка Партнера Србија.
– То се не односи само на онлајн окружење, већ и на оно физичко, па су видови повреда различити, а оне некада видљиве, а некада мање приметне и суптилне – истиче Тоскић Цветиновић. - На пример, често се суочавамо са ситуацијом да нам различити субјекти траже матични број, иако за то немају правни основ. Све више послодаваца користи различите методе надзора над запосленима, попут видео надзора с аутоматским препознавањем лица, које су несразмерне и несврсисходне. Дешава се да наши медицински картони нису довољо заштићени, па да њима имају приступ неовлашћена лица. Готово све веб странице користе тзв. колачиће, који омогућавају праћење нашег понашања на интернету, и велики број њих не тражи за то нашу експлицитну сагласност. Медији неретко објављују приватне детаље о грађанима, посебно жртвама кривичних дела.
Последњи пример је фотографија која је “померила” друштвене мреже. Наиме, Дом здравља Ниш огласио се саопштењем, пошто је на друштвеним мрежама осванула фотографија фотошопиране, непримерено одевене женске особе, која седи за столом у лекарској ординацији. Испред ње је папирни картон, а на екрану се види онлајн увид у здравствене податке пацијента. Како је речено у саопштењу, у питању је пацијенткиња која је искористила непажњу лекара, ушла у ординацију и направила селфи. Тиме је угрозила приватне податке пацијената, али јој је, срећом, селфи био важнији.
Али како да као друштво одговоримо на све већи број случајева нарушавања нечије приватности које се слободно може подвести под сајбер злостављање. Шта да радимо с малолетницима који врше то насиље и како да заштитимо њихове, такође малолетне, жртве?
- Млади који су читав живот укључени у онлајн живот, али чак ни они старији, чини се да не разумеју везу између онлајн и офлајн понашања и интеркација. Зато је едукација кључна, како бисмо увидели да су последице у онлајн окружењу врло осетне у нашем реалном животу. Ако злостављање поприма облике незаконитог понашања, оно мора бити санкционисано, јер се и на тај начин шаље порука о озбиљности повреда. Најбољи приступ ка грађанима је едукација и информисање, али део тога треба да буде и јасна порука система да су повреде кажњиве и да се за њих одговара. Докле год немамо институционалне одговоре на повреде, ни грађани неће бити мотивисани ни да постану одговорнији, нити да пријављују повреде надлежнима – каже наша саговорница.
Ивана Радоичић
