То ће олакшати интернационализацију бизниса у Србији и пружити више права малим акционарима, а постојаће и две нове форме организовања – европско акционарско друштво и европско економско интересно друштво.
Новине које су предвиђене недавно је представио в. д. помоћника министра привреде Душан Вучковић. Он ја најавио и да ће привредна друштва моћи да преселе седиште компаније у било коју земљу чланицу ЕУ без већих административних препрека.
О томе хоће ли лакша селидба седишта компаније ван Србије утицати на пословање у нашој земљи, и како, профсор с Економског факултета у Београду др Благоје Пауновић каже: „То је свакако добра новина јер ће компаније моћи да бирају седиште или партнера с којим ће наставити пословање према свом интересу“, објашњава он.
Усвајањем измена Закона о привредним друштвима Србија ће га хармонизовати са захтевима Поглавља 6 у преговорима с Европскм унијом, које се односи баш на права привредних друштава. Измене Закона омогућиће транснационална спајања, односно привредна друштва која послују у Србији моћи ће да се припоје компанијама које раде у ЕУ или ће моћи заједно да формирају ново друштво.
Понегде ће то бити нижи порези или друге дажбине, а за поједине компаније селидба ће бити прилика да буду ближе партнерима с којима сарађују. Ту је још један битан чинилац који им може одговарати: поједне компаније ће селидбом бити ближе повољнијим изворима финансирања у ЕУ, а то свакако није занемарљиво када се доноси одлука о седишту пословања“.
Професор Пауновић наглашава да се не треба плашити да ће све компаније отићи из Србије. Многе од њих овде су дошле да послују баш због услова који су за њихову браншу повољнији, било да се то односи на ниже порезе и друге дажбине, ниже цене пословног простора и слично.
Осим лакше интернационализације бизниса, ту је и део измена Закона о привредним друштвима који се односи на на заштиту малих предузећа те на прецизније одредбе везане за ликвидацију предузећа.
„Измене закона ће регулисати заштиту малих акционара, а одредбе о принудном откупу акција биће прецизније“, додао је Вучковић. „Догађало се да заинтересоване стране покрену тужбу у току откупа акција, а по прописима важећим у Србији, цео поступак се заустваља док се спор не реши, а пауза често потраје месецима. Остало је нејасно и питање да ли се након паузе примењује цена која је важила пре спора или она која је у том тренутку у понуди, па и то мора да се регулише“.
У Министраству привреде сматрју да то треба регулисати у корист заштите малих акционара, а како ће тобити урађено, биће јасније када измене буду спремне за скупштинску процедуру. Д. Вујошевић
