То удружење је предложило увођење мера реципроцитета на увоз одређених пољопривредних и прехрамбених производа из те земље. У допису Министарству трговине, туризма и телекомуникација, „Житовојводина” предлаже да те реципрочне мере буду уведене одмах, и то на сличан, неформалан начин, како је то Македонија урадила према увозу брашна овогодишње производње из Србије.
Вршилац дужности директора „Житовојводине” Здравко Шајатовић подсетио је на актуелну проблематику у вези с извозом брашна из Србије у Македонију, истичући да „опструкција извоза брашна произведеног од пшенице рода 2015. године траје у континуитету од јула до данас”. Он је навео да се у почетку, у јулу, македонске маркице за брашно уопште нису издавале без постојања неког формалноправног документа донетог од Владе Македоније или неког образложења македонског Министарства пољопривреде.
У августу је, на основу интервенција нашег министарства трговине и амбасаде Србије у Скопљу, а на основу иницијативе „Житовојводине”, почело издавање маркица за брашно, али само око половине од требоване количине. Већ у другој половини августа опет је престало издавање тих маркица, јер се чекало да се заврши тендер за избор штампара за маркице. У септембру је, након завршеног тендера, почело издавање маркица и домаћи извозници брашна су се понадали да ће тај поступак бити нормализован, у требованој количини, наводи се у саопштењу.
Доодаје се да је „поново присутна опструкција у Министарству пољопривреде Македоније и да се маркице издају у количини која је упола мања од требоване”.
Д. У.
