На презентацији документа “Програм економских реформи и предлог структурних реформи 2019-2021” на заједничкој седници републичког и покрајинског Социјално-економског савета, Мали је рекао да ће управо тај кључан документ који Влада припрема сходно методологији ЕУ дефинисати програм економских и структурних реформи које ће се спровести у наредне три године.
“Овај састанак је моја жеља да наставимо дијалог на прави начин. Бесмислено би било да као Влада припремамо програм економских и структурних реформи, а да у томе не учествују и послодаваци и синдикати”, рекао је Мали који је пре неколико дана документ представио привредницима.
Најавио је да ће Програм у јануару представити и невладиним организацијама, да ће о њему мишљење дати и Европска комисија, те да би документ требало да буде усвојен у другој половини 2019.
“Овај документ је сада шанса да покушамо да спроведемо оно о чему су други маштали, а то су структурне, озбиљне реформе”, рекао је Мали и навео да тај документ сублимира макроекономске перформансе и читав сет структуних реформи које треба спровести.
Истакао је да су видљиви резултати финансијске консолидације, те да је пројекција да ће до краја децембра ове године раст БДП-а бити 4,4 одсто, да се смањује учешће јавног дуга у БДП-у, као и незапосленост, а да је ове године суфицит буџета 0,6 одсто БДП-а.
“У 2019. планирамо дефицит од 0,5 одсто БДП, даље смањење учешћа јавног дуга у БДП, високе јавне инвестиције у јавну инфарстуктуру. Покренули смо процес смањења оптерећење на зараде, увели велики број пореских олашкича и подстицаја како би економија била још конкурентнија и атрактивнија”, каже Мали.
Додаје да је циљ да стопа раста БДП, што је основни макроекономски циљ, у наредном период буде још већа, јер то значи већу запосленост, већи прилив новца у буџет, веће плате у јавном сектору, веће пензије и могућност за веће растерећење привреде у наредном периоду.
Документ за који каже да треба да буде резултат дијалога и са привредом, послодавцима, синдикатима и невладиним сектором, тиче се структурних реформи у осам области: трижиште енергије и транспорта; секторски развој; пословни амбијент и борба против сиве економије; истраживање, развој иновција и дигитална економија; трговинске реформе; образовање и вештина; запошљавање и тржиште рада и социјална заштита и укључивање што подразумева и израду социјалних карата.
“Европска комисија то ради већ 11 циклуса уназад. Циклуси су на три године. Србија жели да буде део тога”, рекао је Мали и навео да документ садржи и сектор развоја пољопривреде, индустрије, укључујући читав сет мера које треба да омогуће још атрактивнији пословни амбијент, борбу против сиве економије, пореске подстицаје и даље смањење оптерећења на плате.
Навео је да се посвећено ради и на реформи Пореске управе и да се до краја наредне године очекује усвајање стратегије за ту реформу, као и на унапређењу управљања капиталним инвестицијама.
Када је реч о образовању и вештинама ради се, каже, о квалификацијама оријентисаним према потребама тржишта рада, повећању могућности запошљавања теже запошљивих лица и јачању формалног запошљавања како би број стално запослених био што већи.
