Ово предвиђају предлози измена и допуна Закона о посредовању у промету и закупу непокретности, који је прошао владу и скупштинске одборе, па би требало ускоро да се нађе пред посланицима у Народној Скупштини.
Изменама закона биће дефинисане обавезе и мере које морају да се предузму до јуна ове године, а део су Акционог плана из стретегије Србије за борбу против прања новца и финансирања теротизма и односе се на извешта ИЦРГ Групе која се бави проценама политичких, економских и финансијских ризика земаља у свету као и на извештај Комитета Манивал из 2016.
Комитет Савета Европе Манивал, објавио је пре две године Извештај о извршеном петом кругу евалуације мера које Србија предузима у борби против прања новца и финансирања тероризма.
У извештају се констатују недостаци у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма у Србији, али рад Управе за спречавање прања новца у Србији извештај оцењује позитивно.
Главна измена везана за спречавање прања новца и финансирање тероризма се односи на то да власници агенција, овлашћена лица или предузеници, не смеју бити кажњавани за привредни криминал, и активности везане за тероризам, па ће Министарство трговине за све оне који су у овом моменту уписани у регистар посредника обезбедити податке да о евентуалном кажњавању.
"Ако се провером установи да је неко кажњаван за таква дела, по службеној дужности та агенција ће бити брисана из регистра посредника", напомиње саветник у Министарству трговине Жељко Стојановић.
У Србији је, каже Стојановић за Танјуг, до сада регистровано 866 агенција у 79 градова и општина, а у тим агенцијама је запослено 1.826 грађана.
