У првом званичном обраћању откако је постала директорка ММФ-а, Георгијева је указала да је свет суочен са синхронизованим успоравањем раста, због чега је неопходан синхронизовани одговор, преноси британски лист "Гардијан".
Георгијева је, уочи годишњег заседања ММФ-а у Вашингтону следеће недеље, рекла да економисти Фонда очекују спорији раст у готово 90 одсто земаља света у овој години.
"Док расте потреба за међународном сарадњом, воља за укључивањем у ту сарадњу је све мања", оценила је Георгијева.
Она је рекла да је прибегавање централних банака ниским каматним стопама, у настојању да се подстакне привредна активност, довело до нагомилавања корпоративног дуга, због чега постоји ризик од неизмиривања дуга у висини од 19.000 милијарди долара у случају велике економске кризе.
"Глобална економија је сада суочена са синхронизованим успоравањем. Ово свеобухватно успоравање значи да ће раст ове године пасти на најнижу стопу од почетка деценије. Следеће недеље ћемо објавити прогнозе за светску економију које ће садржати наниже ревидиране пројекције за 2019. и 2020. годину", поручила је Георгијева.
Глобалне перспективе су, према њеним речима, помрачене због низа проблема попут трговинских спорова, геополитичких тензија и Брегзита.
Георгијева је истакла да је глобална трговина готово дошла до застоја и да сви губе у трговинском рату, алудирајући на спор САД и Кине.
Трговински сукоби би, према њеним речима, могли да смање глобални бруто домаћи производ за око 700 милијарди долара до 2020. године или за око 0,8 одсто БДП-а.
"То је отприлике једнако целокупној привреди Швајцарске", навела је Георгијева.
"Сада је време за земље које имају буџетски простор да примене или да буду спремне да употребе снажне буџетске подстицаје да би допринеле јачању тражње и раста", рекла је Георгијева.
Као примере је навела Немачку, Холандију и Јужну Кореју, које би, према њеном мишљењу, могле да повећају потрошњу на инфраструктуру и истраживање и развој, што би допринело подстицању економске активности.
