Накнаду за први месец плаћа послодавац, а након тога матична филијала Републичког фонда за здравствено осигурање из обавезног здравственог осигурања. Другим речима, боловања дужа од месец дана плаћа држава, краћа газда, а радник сваку болест осети по yепу.
Газде мање занимају боловања дужа од 30 дана јер се она исплаћују на терет државе, али су зато много осетљивији када се ради о оним која трају до месеца и која радницима, додуше умањене за 35 одсто зараде, треба да плате они. То мучи и власника италијанске фабрике обуће „Еуроин” у Кули, који је закључио да је број изостанака радника с посла превелик и да то ваља преиспитати. Због тога је менаyмент те приватне фабрике од радника писмено затражио да сви који су били на боловању доставе фотокопију медицинске документације на основу које су остварили право на поштеду. Да су запослени без поговора прихватили да ставе на увид копије расположиве медицинске документације здравствене установе – мада многи из страха и јесу – о том проблему обућара јавност не би ни знала.
Међутим, поједине раднице затражиле су правну помоћ у здравственим установама да би сазнале да ли морају газди да доставе фотокопију медицинске документације на основу које су биле на боловању и ту сазнале да је поступак за проверу боловања сасвим другачији и да га газда мора спровести на други начин уколико сумња да су били болесни.
Како за „Дневник” објашњава доктор Жељко Шевин, в. д. директора Дома здравља у Кули, послодавац нема право да од било ког радника тражи фотокопију медицинске документације, али има право да од филијале РФЗО-а затражи вештачење у поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања.
“ По Закону о здравственој заштити и Закону о здравственом осигурању, уколико послодавац сумња у веродостојност боловања, обраћа се лекарској комисији надлежне филијале РФЗО-а – истиче др Шевин, додајући да не спори да је било и да има злоупотреба боловања, али да то преиспитују надлежни органи, а не послодавци. – У конкретном случају, послодавац је требало да се обрати лекарској комисији филијале РФЗО-а у Сомбору. Сам газда те италијанске компаније није ступио у контакт с Домом здравља, а чак и да јесте, не бисмо му дали податке о болести радника због које су користили боловање. Ниједан послодавац од нас те податке неће добити, нити је добио, зато што су они тајни у складу са Законом о заштити података о личности и не могу бити доступни газдама.”
О лепку и фарби анонимно
Као што су запослени у фабрици обуће „Еуроин” у Кули желели само анонимно да постану чланови Савеза самосталних синдиката Србије, тако се понашају и када причају о условима у којима раде и о висини зараде. Другим речима, плаше се да им се објави име и презиме, али желе да се зна да раде у тешким условима јер се наводно гуше од лепка и фарбе, да је норма нереално висока и захтева радно време дуже од уобичајеног, да се често ради викендом, као и да стотинак заослених, што на одређено време што на недоређено, прима минималну зараду.
Републички фонд за здравствено осигурање, односно његова матична филијала, могу по службеној дужности или на захтев послодавца тражити вештачење у вези с остваривањем свих права осигураних лица из здравственог осигурања, укључујући и вештачење о његовом здравственом стању. Другим речима, газде преко РФЗО-а могу тражити проверу боловања својих запослених, али онда је процедура сасвим другачија јер вештачење обавља првостепена лекарска комисија – ако је оцену дао изабрани лекар или другостепена лекарска комисија – ако је оцену дала првостепена лекарска комисија. Вештачење се може захтевати у року од једне године од дана остваривања боловања.
Власник и директор „Еуроина” Антонио Кађано не спори да је од радника који су често били одсутни због боловања тражена писмена медицинска документација здравствене установе које је одредила боловање и спроводила терапију, уз образложење да је то учињено ради одговарајуће анализе здравственог стања „у оквиру контроле остваривања права услед привремене спречности за рад”.
„Анализа обухвата оцену, мишљење и предлог на основу расположиве документације, а по потреби, и на основу непосредног прегледа и других дијагностичких поступака, а све о трошку послодавца”, објаснио је Кађано.
Љ. Малешевић
