говори да су промене могуће. Тај закон је реалтивно недавно претрпео измене и допуне, а на поновној је ревизији, и, како се најављује, промене би требало да буду усвојене у децембру. Ипак, у којем правцу иду измене радног законодавства тешко је рећи јер се, по речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, цео посао одвија на нивоу експертских група, без присуства чланова репрезентативних синдиката.
– Заобилажење репрезантитивних синдиката није добро јер смо ми логични партнери – каже Милић. – Практично све што знамо о предлозима измена сазнајемо из медија и, на основу онога што се прича и чује, слободно се може рећи да се планирају измене које ће погодовати послодавцима, а да ће радници у Србији бити у још неповољнијем положају.
Најава да би међу планираним променама Закона о раду могло бити и укидање исплате накнада за превоз и топли оброк, истиче Милић, недвосмислено указује на то да се апсолутно не води рачуна о раднику, који постаје пука потрошна роба.– Познато је каква је привредна и социјална ситуација у Србији и сигурно је да то никако не би било добра одлука.
Сваки четврти грађанин наше земље сиромашан је или је на ивици сиромаштва, незапослених је око 780.000, а биће их и више јер ће без посла остати више десетина хиљада људи, међу којима су и они из предузећа у реструктурирању. Додатно смањење прихода радницима потврђује да радник постаје само број, готово без икаквих права, а да у ситуацији велике незапослености и несигурности, они који кроје судбину грађана на крилима њиховог страха прекрајају законе – каже Милић.
Он указује на то да би укидањем трошкова за превоз и топли оброк, уз примања запослених у Србији, у којој је загарантована зарада око 21.000 динара, било готово немогуће да радник уопште долази на посао. Поређење с европским законодавством, где те две ставке не постоје, истиче Милић, нису на добрим основама јер су у Европи и примања и сигурност радника далеко већи.
– Тачно је да у Европи трошкове превоза и ручка не иду на терет послодавца, али је реч о уређеним економијама, где запослени без икаквих проблема од своје зараде могу да плате ове трошкове и да их, практично, не осете, што у Србији, уколико се ситуација посматра реално, није могуће – истиче Милић.
Он наглашава да су примања радника у развијеним земљама Европе далеко већа, али не само у износу, већ и када се израчуна колико одређених производа за просечну плату може купити просечан радник у Европи и Србији, без обзира на то да ли је реч о бензину, месу, млеку... Он каже да је и идеја да се из радног законодавства избаци запошљавање на неодређено време, с образложењем да је такав начин готово непознат у развијеним земљама Европе.
Д. Млађеновић
Необичан пут до боље будућности
– За кратко време смо од хуманог друштва, заснованог на социјалној правди, дошли до потпуно нехуманог. Не кажем да је прво било добро и идеално, али сасвим сигурно да ово што се нуди није добро и тешко да нас може одвести у бољу будућност. Напротив, веома брзо ће око 95 одсто грађана бити додатно осиромашено, без могућности да обезебеде најосновније, од хране до лекарске услуге – нагалашава Милић.
