У последње 52 године вредност му је порасла фантастичних 5.500 посто, те се показало да је оно чувар вредности и заштитник од инфлације и најсигурнији ослонац у нанесигурнијим временима.
То важи и за грађане и за државе.
Последњих неколико година наша Централна банка убрзано је вратила све злато чувано у иностранству и куповином на домаћем и страном тржишту знатно увећала златне фондове. Са вредношћу од око 2,5 милијарде евра, наше златне резерве су порасле два и по пута у односу на 2012. годину. Слични трендови су и у Холандији, Аустрији, Пољској, Мађарској, Румунији…
Економски аналитичари кажу да то и не треба да чуди, јер је управо злато кључни елемент у јачању економске стабилности земље, али и поручују да је време да и наши грађани размисле о чувању и инвестирању у племените метале.
Бруто девизне резерве Народне банке Србије премашиле су рекордних 22,5 милијарди евра. Злато, као део структуре ових резерви, у време глобалних криза, нестабилности, инфлације, има посебан значај. Процес враћања злата у земљу завршен је средином 2021. године, у јеку пандемије коронавируса.
У НБС наводе да су средином ове године златне резерве тежиле 38,5 тона, што је два и по пута више него крајем 2012. године, када је та количина износила 15,3 тоне. Све домаће злато сада се чува у нашим трезорима и таква је ситуација од јула 2021. године, када је унета и последња тона злата која је стајала у иностранству.
Како из Народне банке Србије подвлаче, у амбијенту појачане глобалне неизвесности, враћено је у земљу свих 13 тона злата.
- На овај начин желели смо да додатно повећамо сигурност и доступност свог монетарног злата – кажу у НБС. - Из угла централне банке, као институционалног инвеститора, злато је и гаранција поверења у централну банку.
Према подацима Светског одбора за злато, највеће златне резерве у свету имају САД са 8.133 тоне, затим Немачка са 3.355 тона, а на трећој и четвртој позицији су Италија и Француска са нешто мање од 2.500 тона. Пета је Русија са 2.298 тона, а шеста Кина са 2.010 тона. На Западном Балкану прво место држи Србија са 38,5 тона, затим Северна Македонија са 6,8 тона, па следе Словенија са 3,7 тона, Албанија са нешто више од три тоне, БиХ са 2,7 и Хрватска са две тоне злата.
Стручњаци сугеришу да би сада могло бити време да и грађани размисле о чувању и инвестирању у злато.
Како се може чути у домаћим златарама, наши грађани купују злато, а у Србији су и даље најпопуларнији аустријски дукати Франц Јозеф, без обзира на цену и упркос повољнијој понуди такозваног инвестиционог злата. Ипак, све ово указује на то да не само институционални инвеститори и централне банке верују у злато, већ и појединци.
Д. У.
