Србија је, како је наведено, задржала у 2020. години стратешки положај у региону у свим видовима транспорта – друмском, железничком, ваздушном и водном саобраћају.
Претходне године, оцењује ФИЦ, као и ове, настављено је унапређење свих видова транспорта, не само у техничком смислу већ и у смислу закључења уговора и преговора с извршним властима околних земаља, као и страним инвеститорима.
Три главне карактеристике стања транспорта у Србији су одржавање постојеће инфраструктуре, њена модернизација и усаглашавање с европским стандардима.
Међутим, додају, избијање пандемије неповољно је утицало на развој транспорта, а посебно је, истичу, продужено време задржавања на граничним прелазима.
Неке од препорука Савета везаних за транспорт су да би требало увести додатне подстицајне мере за изградњу инфраструктуре за употребу електричних возила, обезбедити одговарајући регулаторни оквир који ће омогућити развој тог сектора, прилагодити Закон о енергетици тако да препознаје и подстиче коришћење електричне енергије у сектору транспорта...
Када је реч о другом стубу развоја, енергетици, Савет наводи да је Србија у потпуности усвојила регулаторни оквир у складу с Трећим енергетским пакетом ЕУ и „де јуре” либерализовала тржиште електричне енергије. Код обновљивих извора енергије, истиче Савет, нови пакет уредби за подстицање производње и продаје обновљиве енергије још није усвојен.
Неке од препорука Савета за унапређење тог сектора су: регулација цена електричне енергије треба да буде напуштена, што би омогућило нова улагања у модернизацију и ревитализацију производње угља и електричне енергије, унутардневно тржиште треба да буде уведено, размотрити увођење инструмената накнада за коришћење угља... Препоруке су и да систем подстицаја треба да буде скројен да убрза инвестиције у сектор обновљивих извора енергије и да прати заједничке смернице ЕБРД-а и Енергетске заједнице.
Када је реч о трећем стубу, телекомуникацијама, Савет каже да је синергија Владе Србије и оператера електронских комуникација обележила активности у 2020, а била је узрокована пандемијом коронавируса. Резултати тих активности, кажу, имали су позитиван утицај на комплетно друштво и привреду Србије.
Последњи стуб развоја је радна снага и људски капитал, а Савет истиче да у претходној години није било побољшања, иако су била очекивана, како кроз измене Закона о раду, тако и у одлучивању судова.
На све то, кажу, надовезала се пандемија коронавируса, која је из основа променила тржиште рада.
Држава је зато морала да интервенише уредбама и препорукама, како је наведено, не само ради примене стимулативних мера ради одржавања запослености него и ради прецизирања права и обавеза запослених и послодаваца у новонасталим околностима.
Четврти стуб развоја економије је дигитализација и електронско пословање, те Савет наводи да он обухвата електронску трговину, електронску идентификацију и документацију, као и пословање управних органа, укључујући повезивање јавних база података.
Истичу да је у време пандемије велики број предузећа у нашој земљи организовао рад од куће, да је већи број грађана почео да користи услуге портала е-Управа, развијени су бројни нови сервиси, а административни папирни послови, који су некада изискивали чекања у реду, никада нису били бржи и доступнији.
Пети стуб развоја су некретнине и изградња, а Савет наводи да, као и у прошлогодишњем издању „Беле књиге” у фокусу остаје примена Закона о планирању и изградњи, примена обједињене процедуре за прибављање грађевинских докумената, легализација постојећих објеката у складу с новим прописима, конверзија права коришћења грађевинског земљишта у право својине и примена прописа о Катастру и катастарском поступку.
З. Делић
