То, по речима Чадежа, који је и председник Коморског инвестиционог форума западнобалканске шесторке, подразумева, да се наш заједнички простор уреди као заједничко тржиште и јединствена инвестициона дестинација, да се хармонизују прописи унутар региона и са европским стандардима, поједноставе процедуре, усагласе ветеринарски и фитосанитарни сертификати.
Такође, ккао је рекао, да се међусобно признају прекогранична документација и усклади радно време граничних служби, како би роба, људи и капитал, што је и кључни захтев привредника, неометано пролазили кроз цео регион, саопштила је ПКС.
“Договор председника Вучића са албанским и македонским премијерима, Едијем Рамом и Зораном Заевом, да се у октобру састану у Новом Саду, како би конкретизовали активности за дубље политичке и економске интеграције унутар региона и заједнички наступ - у блоку пред ЕУ, даје посебну - политичку тежину, утицај и подстицај ономе за шта се последњих година залаже шест комора региона окупљених у Коморском инвестиционом форуму Западног Балкана”, оценио је Чадеж.
Ма како данас назвали ту инцијативу “мали Шенген”, “ЦЕФТА плус”, Нови договор (Нењ Деал) за регион, то је, по речима Чадежа, управо оно на чему инсистира пословна заједница и на чему посвећено ради заједничка регионална привредна комора која предстваља више од 350.000 компанија - кроз повезивање наших привредника, представљање привреде региона у свету и препоруке владама за отклањање баријера и стварање заједничког тржишта.
Уверен је да ће у овај процес врло брзо укључити и остали у региону, јер је реч о отвореној платформи у интересу свих западнобалканских економија.
„Чвршће регионалне интеграције, уз унутрашње реформе, западнобалканским економијама би у наредним годинама омогућиле преко потребан већи раст, од седам - осам одсто годишње, бржи од од процењеног просечног - 3,7 одсто за ову и наредну годину”, указује председник ПКС.
„Нови договор“ за који се Коморски инвестициони форум залаже у име пословне заједнице, објашњава Чадеж, требало би временом да обухвати не само трговину, већ све елементе будућег заједничког регионалног простора, од усаглашавања прописа, стандарда и пракси, преко питања инвестиционих политика, до дигиталног повезивања и образовних система...
“Идеја је да се формира заједница региона по успешном моделу европске економске уније, чиме би се обезбедио и политички оквир за дубље интеграционе процесе између економија Западног Балкана и наше економије на најбољи начин припремиле и лакше ушле у Европску унију”, објашњава Чадеж.
Колико је то важно, илуструје искуством земаља Вишеградске групе (Чешка, Мађарска, Пољска и Словачка), које данас, не само заједнички наступају у Бриселу у остваривању својих регионалних интереса, него су, кроз процес европских интеграција и као део ЕУ, достигле завидан ниво економског развоја и по неким параметрима стале раме уз раме са старим чланицама.
„Посматрано по становнику бруто домаћи производ вишеградске четворке прошле године био је готово три пута а извозни учинак пет пута већи од западнобалканског, уз двоструко веће учешће извоза у изградњи БДП-а и вишеструко већи прилив инвестиција из света”, навео је Чадеж.
