"Предузетници, микро, мала и средња предузећа су досадашњим мерама државе успела да се сачувају, међутим, те мере ускоро истичу, а ПКС сада припрема нове мере које ће гледати да што пре предложи Влади Србије", рекао је Чадеж на Шестој међународној конференцији "Свет после короне" у оквиру Београдског стратешког дијалога.
Он је рекао и да ће нове мере бити дизајниране тако да банке и привредници немају проблема када економске мере донете у априлу истекну.
"Морамо да идемо у сусрет новим мерама, не можемо да чекамо, јер привредник сигурно неће пре да плати порез, а да не плати детету ручак", казао је Чадеж.
Истиче да ће један део мера бити краткорочан за одржавање запослености, а други системски за раст привредне активности, али Чадеж није могао да прецизира када би привредници могли да очекују те нове мере, јер неке мере не могу бити донети без парламента, који је, подсећа, распуштен због предстојећег изборног процеса.
"Нешто што Влада Србије може да спроведе, верујем да ће то и учинити, нема разлога да то не уради, а за друге мере, видећемо...", навео је Чадеж.
Оценује да ће због епидемије вируса корона економске мере државе постати „део нашег свакодневног живота“, додајући да ће се променити начин на који држава учествује у привреди и да је јако битно да држава има капацитете да то уради.
Према његовој је оцени држава брзо и ефикасно реаговала у очувању привредне активности доношењем економских мера, иако, како каже, у том тренутку то није било лако, јер су њој приоритет били људски животи, болнице, респиратори...
"Наравно да је Влада Србије била окренута томе да заустави епидемију, јер ако то дуго траје и ако се не заустави на време, онда немате ни економију", приметио је Чадеж и додао да је ПКС радила на томе да се очува срж привредне активности.
Истакао је да су о томе много дискутовали са епидемилозима, те додао да су епидемиолошка ситуација и привредна активности два супротна концепта.
Вирус корона, додао је, донео је много неизвесности и новина, подсећајући да је прва била увођење мораторијума.
"То је била новина за банке, а да не причам о другим секторима као што су транспорт и колико смо се трудили да одржимо проток камиона и роба кроз регион и до Европске уније, возачи су слати у карантин, гледали смо како да донесемо уредбе да они буду изузети од тога...", испричао је Чадеж како је изгледао утицај епидемије вируса корона на привреду.
Према његовим речима, 2.000 компанија из производног сектора је у том тренутку или скроз зауставило производњу или смањило обим, а сада од тог броја две трећине ради у пуном капацитету.
Циљ је у наредном периоду је, каже Чадеж, да Србија остане у међународном ланцу добара, да привуче још више страних директних инвестиција и да да предност домаћим произвођачима на свим пројектима које финансира држава, уз, наглашава, квалитет и конкурентну цену.
Процењује да ће се српска привреда „вратити у нормалу“ 2021. године, а онда, очекује, да ће кренути у „озбиљнији раст“.
Опоравак ће се десити тада, наводи Чадеж, уколико каматне стопе остану ниске, ако остане ниво економских мера најављен у Европи и Америци, али и ако се немачка и италијанска привреда убрзано развијају, јер од њих, подсећа, српска много зависи.
Чадеж оцењује да су ММФ и банке сада много спремније да помогну и реагују на економске „кризе и шкове“, примећујући да су научиле лекцију из 2008. године.
Указује да је ММФ 2008. године имао новца за позајмице у износу од 280 милијарди евра, а сада један билион.
