Ако се упореди наплата прихода 2013. и 2019. године, види се да повећање износи невероватних 83,44 одсто, истакао је директор Управе царина Милош Томић, и додао да је ефикасном наплатом царинска служба обезбедила чак 51 одсто новца којим располаже државни буџет.
Како је додао, подаци о резултатима наплате дажбина говоре да царинска служба из године у годину пуни готово половину државног буџета.
Тако је у протеклој години за буџет наплаћено 653 милијарде динара, што је 5,5 милијарди евра. Не треба заборавити да то значи да је наплаћено 565 милиона евра више него 2018. године, казао је Томић.
У наредних неколико година у плану је потпуна аутоматизација царинског пословања, што значи да ће се сви поступци одвијати електронским путем.
То ће сигурно привући нове инвеститоре јер сви прижељкују да пословање буде што предвидљивије, да се одвија брже и лакше, а интензивно радимо на томе да папирна документација што пре постане део прошлости, појашњава помоћница директора у Сектору за царинске поступке Смиљана Ковачевић
Управник царинарнице Ниш Саша Миленковић каже да се у тој царинарници бележи перманентни раст наплате прихода. Он је похвалио запослене који су, како је рекао, остварили завидне резулате у последњих неколико година.
Изражено у бројкама, у односу на 2013. годину тај раст износи невероватних 362 одсто, казао је Миленковић.
Не бисмо могли, додао је, да остваримо такав резултат да не примењујемо менаџерски приступ у пословању, који је карактеристичан за Управу царина последњих година.
У сталном смо контакту с компанијама на нашем подручју, ослушкујемо шта им је потребно и на основу тога унапређујемо сервисе које им царинска служба пружа. Тако смо прошле године формирали нови царински реферат, због тога што је то била реална потреба фабрике „Филип Морис” која послује у нашем граду, рекао је Миленковић.
Као доказ да је сарадња с привредом генератор успеха потврдили су и представници компаније „Филип Морис”, једног од наших највећих извозника, захваљујући чијем пословању се у државни буџет годишње слије импозантна сума од око 45 милијарди динара. Они су потврдили да свако унапређење сарадње с државним сектором компанијама смањује трошкове пословања и доприноси већој конкуретности, истовремено утичући на раст бруто националног дохотка и животног стандарда свих грађана Србије.
Д. Николић
