Међутим, када је 2016. године изабрано ново руководство, на челу с Драгољубом Самарџићем, Аеро-клуб „Нови Сад” је поново заживео.
Осим што су Клуб и аеродром пребродили финансијске проблеме, активне су бројне секције, организована су спортска такмичења и предложен је план за изградњу цивилног дела аеродрома. Ипак најзначајнији догађај био је први директан међународни лет из Минхена, који је реализован у августу ове године. Њиме је допутовао директор немачке фирме „Мамингер” Клаус Херпел, који се бави пољопривредом и прерадом поврћа у Госпођинцима. Да „Ченеј” има одличну травнату писту и да је спреман да постане цивилни аеродром тада је потврдио и пилот немачког авиона Курт Блендигер, признавши да није могао предвидети како ће протећи слетање, с обзиром на то да је реч о травнатој писти, али да њена дужина надокнађује могуће изазове при слетању
Година у знаку такмичења
По речима председника Клуба Драгољуба Самарџића, ова година биће у знаку такмичења.
– Пошто смо пребродили финансијске бриге, планирамо да оформимо још неколико секција и да учествујемо на такмичењима која се налазе у календару Ваздухопловног савеза Србије – најавио је Самарџић. – Међу приоритетима је и оснивање школе за обуку једриличара и спортских пилота, која је раније постојала. Жеља нам је да Нови Сад поново постане центар школских обука да бисмо привукли младе да заволе летење.
– Први међународни лет на Ченеју није био случајан јер смо се за њега дуго припремали – рекао је Самарџић. – Од тада смо реализовали осам међународних летова, што нас не изненађује јер, по подацима Туристичке организације града, све је већи број гостију из иностранства, те морамо бити спремни да их дочекамо како доликује. Недавно је на „Ченеј” слетело девет малих авиона, што нас је пријатно изненадило. Реч је групи пријатеља из Чачка, Краљева и Сремске Митровице који су се договорили да поподне проведу на оближњем ченејском салашу. То је још једна потврда да аеродром може много да допринесе развоју туризма у граду и покрајини.
Током 2019. године Јавно предузеће „Урбанизам” израдило је концептуални оквир плана детаљне регулације аеродрома „Ченеј”, који се летос нашао на раном јавном увиду, што је први конкретан корак ка изградњи ваздушне луке регионалног типа који ће обезбедити повезивање покрајине с пословним центрима бивших југословенских република и другим земљама. План обухвата приближно 148 хектара спортско-пољопривредног аеродрома, део пољопривредног земљишта, као и део државног пута Хоргош–Београд. Како је објаснио подпредседник Аеро-клуба Душан Миладиновић, чека се процена утицаја на околину, коју израђује Управа за заштиту животне средине.
– У плану је да се задржи травната писта за спортско ваздухопловство и да се изгради бетонска писта од 1.760 метара, ширине 30 метара за комерцијалне летове – навео је Миладиновић. – Аеродром ће тада носити ознаку 3-Ц, односно на њега ће моћи да слећу авиони који имају распон крила од 24 до 36 метара и максималан капацитет од око 100 места. Посебно смо водили рачуна о томе да се аеродром не претвори у чист комерцијални, већ да остане и спортски, наравно, с јасно подељеним секторима, за шта смо добили одобрење од Директората за цивилно ваздухопловство.
Признање за успех
У Аеро-клуб су стигла бројна признања, а међу најсвежијим је специјална награда Градског спортског савеза Новог Сада.. Председник Аеро-клуба „Нови Сад” Драгољуб Самарџић, обраћајући се чланству на прослави на крају године, казао је да дружења чине Клуб квалитетним, дају му душу и „држе га у животу” протеклих 96 година.
– Признање Градског спортског савеза Новог Сада за нас много значи јер смо препознати као велики и успешан клуб – казао је Самарџић, додавши да је специјална награда још један подстрек да Аеро-клуб „Нови Сад” и аеродром „Ченеј” напредују.
Наши саговорници се слажу у томе да је, себично мислити само на развој Новог Сада већ се морају сагледати потребе 2.300.000 грађана Војводине. Питање да ли је Новом Саду потребан аеродром је сведено на профитабилност, а како кажу, ниједна ваздушна лука у првој години пословања није финансијски рентабилна.
– Изградња аеродрома није велик и скуп подухват као што је, на пример, изградња моста, али је једнако значајан јер би се Нови Сад, као место који се непрекидно шири, нашао на мапи градова који имају ваздушну луку – истакао је Миладиновић. – Неки сматрају да је београдски аеродром „Никола Тесла” близу Новом Саду, на око 80 километара, али уколико неко жели да се упути у Војводину, зашто би се из Београда враћао ка северу наше земље када се може искрцати у највећем војвођанском граду? Осим тога, уколико се летови с аеродрома „Никола Тесла” не могу реализовати због лоших временских услова, тада би се мали авиони могли преусмеравати за Нови Сад, а не готово 300 километара даље од Београда, за Ниш.
По Миладиновићевим речима, Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре доставило је аеродрому табеларни преглед свих неопходних корака како би се дошло до новца за реализацију пројекта. Он очекује да ће план детаљне регулације аеродрома „Ченеј” за око три месеца бити усвојен на седници Скупштине града Новог Сада. Након тога следи израда идејног пројекта, расписивање тендера и друге законске процедуре, које ће одузети доста времена, те због тога није реално очекивати да ће читав пројекат бити завршен за неколико година.
С. Ковач
