Добијају пристаништа Беочин, Кањижа, Бечеј...

Агенција за управљање лукама уплатила је пре неколико дана 101 милион динара у буџет Србије.
luka novi sad, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Уплаћени новац представља вишак прихода над расходима који је Агенција остварила током прошле године од наплате лучких и пристанишних накнада. Осим тог новца, део прилива од накнада – девет милиона динара – Агенција је инвестирала у лучку инфраструктуру у Панчеву, Београду, Богојеву и Сенти.

Двоструко већи остварени вишак прихода у односу на 2015. годину, по објашњењу Агенције, резултат је повећаног обима претоварног терета на рекама у Србији, добре сарадње са свим учесницима у водном саобраћају и одговорног пословања те институције. Очекује се да се добри резултати понове и ове године, па чак и да буду бољи, што ће допринети даљем улагању у луке, кроз подстицање развоја инфраструктуре.

10 милиона тона претовар у нашим лукама

Да Агенција наставља улагања и отварање нових лука и пристаништа у Србији, потврђује и податак да је Управни одбор пре неколико дана усвојио предлоге уредби о утврђивању лучког подручја лука у Панчеву и у Сремској Митровици. Ти предлози упућени су Влади Србије на усвајање.

Иначе, луке су, после ауто-путева и аеродрома, најзначајнија инфраструктура неке земље, а томе у прилог говори податак да је током прошле године у лукама у Србији претоварено милиона тона робе, од чега више од трећине чине шљунак, а следе га житарице и нафта. Како је за наш лист најавио вршилац дужности директора Агенције за управљање лукама у Србији Вук Перовић, за ову годину процењено је да ће претовар бити већи од десет милиона тона, а то је, како је нагласио, показатељ привредног раста у нашој земљи и инвестиција у лучку инфраструктуру. Осим тога, Агенција је успоставила добру сарадњу с царином, лучким капетанијама и Речном полицијом, што је добар основ за раст претовара у српским лукама.

16 нових путничких пристаништа у Србији

– Развој лука је од изузетне важности за подстицај привреде јер не постоји бољи и јефтинији начин да се наша роба пласира на инострано тржиште од речног транспорта – објаснио је Перовић. – Због тога ће Агенција и у наредном периоду бити усмерена и отворена за стварање повољног пословног амбијента и развој лучке инфраструктуре.


И луке на концесију

Осим планираних улагања у луке и пристаништа у Србији, Агенција ће наредних година радити и на давању концесија за њих. О томе да се концесије на луке и пристаништа припремају, сведочи и чињеница да је пре неколико дана Агенција за управљање лукама расписала јавни позив у отвореном поступку набавке за израду Средњорочног плана давања концесија 2018–2020. и Годишњег плана давња концесија за наредну годину. Понуде се подносе до 27. новембра, за када је заказано и њихово јавно отварање.


Он је за ову годину најавио проглашење нових 16 путничкх пристаништа у Србији, колико је предвиђено Стратегијом развоја водног саобраћаја у Србији, додајући да су иницирани поступци за локације у Беочину, Кањижи и Бечеју. Први човек Агенције истиче да су путничка пристаништва значајна за сваку општину у Србији те да се она могу поредити са значајем аеродрома за главни град.

– Она отварају врата ка западу Европе, имајући у виду да крузерима најчешће путују туристи из Немачке, Француске и Италије. Осим тога, путничка пристаништа представљају и инвестиције у развој туризма и привреде у локалним самоуправама. Ако узмемо у обзир чињеницу да је путовање бродом све популарније, за Србију развој путничких пристаништа сигурно значи боље позиционирање на туристичкој мапи Европе – указао је Перовић.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5792
Најновије вести