У студији је заузет супротан став од популарне претпоставке да су дани папирног и кованог новца одбројани, и уместо тога се предвиђа да ће готовина бити у употреби и у деценијама које долазе због дубоко укорењеног поверења у њену вредност током неизвесних времена, преноси портал Finextra.com.
Када људи дискутују о будућности плаћања, нагињу ка томе да прогнозирају крај готовине. Наше гледиште је другачије. Не само да сматрамо да ће готовина још дуго постојати, већ прелазак на дигитални начин плаћања видимо као потенцијал да се учини ништа мање од поновог успостављања равнотеже у погледу економске моћи на глобалном нивоу, наводи се у студији.
У наредној деценији ће дигитална плаћања, како се додаје, расти лаганом брзином, што ће довести до “нестајања пластичне картице”, будући да ће се мобилним плаћањима обављати две петине укупних куповина у продавницма у САД, четвороструко више у односу на тренутни ниво.
Сличан раст очекује се и у осталим развијеним земљама. Међутим, различите земље ће бележити различите нивое смањења готовине и пластичних картица. На тржиштима у успону ефекат би могао да стигне и раније, јер многи купци прелазе директно са готовинског на мобилни начин плаћања, без тога да икада поседују пластичну картицу.
Како би сагледали будућност плаћања, аналитичари су као истражни узорак узели Кину, где је вредност онлајн плаћања једнака износу од три четвртине БДП-а, што је готово двоструко више у односу на удео из 2012. године.
Данас се у Кини тек нешто мање од половине куповина у продавницама плаћа путем дигиталног новчаника, што је далеко изнад нивоа на развијеним тржиштима.
Дојче банка је такође оптимистична у погледу потенцијала приватних дигиталних валута истичући да, уколико раст корисника блокчејн новчаника настави да одражава број корисника интернета, онда ће их до краја деценије бити 200 милиона, четвороструко више него сада.
То ће бити охрабрујуће за владе, банке, корпорације и пружаоце платних услуга јер ће сви они почети да осећају користи од дигитализације плаћања, наводи се у истраживању и закључује да ће начин на који државе и компаније прелазе на дигитално плаћање у коначном исходу одредити и њихово место у светској економији.
