Како изгледа, у том размишљању најдаље су отишли у Великој Британији јер је бивши преговарач о Брегзиту и истакнути члан торијеваца лорд Дејвид Фрост недавно предложио да се старосна граница за пензију подигне на 75 година, како би се смањила јавна потрошња. По његовим речима, велики блокови потрошње су здравље, пензије и бенефиције и да се, уколико се њима не позабави, неће решити баш ништа. О тако великом повећању старосне границе се, ето, размишља у Великој Британији, али и у многим другим држава у развијеним деловим света, али се може рећи и да је, ипак, одлука о томе још далеко.
Старосна граница за одлазак у пензију није иста у свим европским земљама, али је видљиво да се у свим иде ка повећању старосне границе и изједначавању броја година за одлазак у пензију за жене и мушкарце. Најчешће је старосна граница најмање 65 година или се ка томе иде, али већ сад је у Немачкој граница за одлазак у пензију с 65 година и 10 месеци, а од 2031. граница се помера на 67 година, у Аустрији мушкарци одлазе у пензију са 65, жене са 60, а до 2033. године ова разлика биће изједначена, у Белгији се у пензију иде са 65 година, од 2025. ће то бити 66, а од 2030. године у пензију ће се одлазити са 67 година.
Старосна граница за одлазак у пензију у Ирској и Великој за све је 66 година, Данској - 67, а до 2035. године чак 69. На Исланду и у Италији за све важи да се у пензију одлази са 67 година, у Португалији се пуна пензија стиче са 66 година и 7 месеци живота, у Холандији ће од јануара следеће године за одлазак у пензију за све бити навршених 67 година...
Што се тиче Србије, за одлазак у старосну пензију потребно је да се испуне услове у погледу година живота и стажа осигурња. Законом о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који је ступио на снагу 1. јануара 2015. године, промењени су услови за остваривање права на старосну пензију и осигураник је стиче кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања и 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота. Одредба о 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања у потпуности ће се примењивати тек од 2032. године и тренутно важи за мушкарце, док је за жене Законом прописан прелазни период, у коме ће се измењени услови у погледу навршења потребних година живота уводити поступно, тако да ове године жене у старосну пензију могу отићи с 63 године и шест месеци.
Несумњиво је да постоје радна места на којима се може радити и након навршених 65 година, а да се, притом, даје пун допринос на послу. Могло би се рећи да су то послови на којима су радно искуство, знање, пракса... оних који су достигли и премашили старосну границу за одлазак у пензију и те како значајни. Ипак, сигурно је и да је много теже замислити старије од, рецимо, 70 година да раде тешке физичке послове или неке за које је потребно много кретања...
Председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић указује да у Србији ни у ком случају не би требало повећавати старосну границу за одлазак у пензију јер је већ јасно да се период живота, након одлакса у пензију, скратио.
- Пензионерски живот у Србији није дуг и подаци показују да је животни век након одласка у пензију кратак, много краћи него у неким другим земљама - каже Милић. - За мушкарце је то, у просеку, око 11 година, а за жене нешто дуже. Уколико би се повећала старосна граница за одлазак у пензију, испада да многи не би ни ишли у пензију већ би радили, буквално, до краја живота.
Он указује да је сигурно да има неких радних места где се може радити дуже од законом прописаних година, али и да је сигурно да је таквих радних места веома мало.
Д. Млађеновић
