КАД У ПЕНЗИЈУ? Ово су услови, а неки могу и 15 ГОДИНА РАНИЈЕ

У Србији је распрострањено мишљење да се од реформе спроведене 2014. године, најдуже ради и да од тада по донетим изменама и допунама Закона о ПИО предњачимо у Европи по старосној граници за пензију, али такође имамо и две опције како раније да одемо у пензију.
1
Фото: Pixabay, ilustracija

Наиме, сви имамо право на превремено пензионисање, уз то да ће нам и примања бити мања.

На овај начин у пензију можете да одете 5 година раније, тј. у случају мушкараца са 60 година радног стажа и најмање 60 година живота, док жене у пензију могу да иду са 59 година и 6 месеци.

Са друге стране, уколико се бавите неким од занимања која имају право на бенефицирани радни стаж, у пензију можете и 15 година раније, тј. са 50 година старости, и приде да имате увећана примања у старости.

Право на бенефицирани радни стаж има десетине хиљада радника у Србији из око 40 индустрија и институција. Једна година, проведена на таквом радном месту, рачуна се као 14 месеци или чак 15, 16 или годину и по дана.

Право на бенефицирани радни стаж имају сви који су запослени на пословима на којима је рад нарочито тежак, опасан и штетан по здравље. На листи су и послови чије је обављање ограничено навршењем одређених година живота, али и они који утичу на пад физиолошких функција у мери да онемогућавају рад.

Право на бенефицирани стаж имају запослени у МУП, БИА, ВБА, ВОА, Министарству спољних послова, Управи за извршење кривичних санкција, Пореској полицији, Војсци Србије, а од децембра 2019. године и судије, тужиоци и заменици тужилаца.

Са друге стране, право на бенефицирани радни стаж имају и занимања дефинисана у Правилнику о радним местима, односно, послови на којима се стаж осигурања рачуна с увећаним трајањем.

На списку занимања која имају право на бенефицирани радни стаж налазе се послови из 37 различитих индустрија.

Који су услови за бенефицирани радни стаж?

Да би се стаж осигурања рачунао с увећаним трајањем (тј. да би се рачунао бенефицирани радни стаж) потребно је да се лице ефективно бавило опасним пословима минимум 10 година, за старосну пензију, и 5 година, за инвалидску пензију. Такође, право на бенефицирани радни стаж имају и сви који сами себи плаћају стаж, под условом да се утврди да су заиста радили тешке и опасне послове који су законски обухваћени овом бенефицијом.

Радна места на којима се стаж осигурања рачуна с увећаним трајањем утврђена су с неколико правилника, истичу нам у Фонду. Тако, појединачни правилници утврђују радна места са бенефицираним стажом осигурања у одређеним државним органима, које доносе заједнички министар за рад и надлежни министри, односно, директор БИА у чијој су надлежности ти органи.

Што се тиче самог коефицијента, он се обрачунава у зависности од тежине посла, опасности и штетности за здравље, као и предузетих мера заштите на раду. Једна година проведена на таквом радном месту се рачуна као 14,1 5, 16 или 18 месеци.

Што се тиче обрачуна пензије, једина разлика је што се за обрачун личног коефицијента код бенефицираних пензија узимају зараде остварене од 1. јануара 1996. године. Код осталих осигураника у питању је 1. јануар 1970. године, што пензију по бенефицираним условим увећава за 20 одсто.

Промене имамо и када говоримо о граници и условима за одлазак у превремену пензију.

Што се тиче превремене пензије за даме, услов за њих био је 59 година. Услов је био и да имају минимум 39 година и 8 месеци стажа. За ову годину је то 40 година стажа осигурања и најмање 59 година и шест месеци живота.

Мушкарци су прошле године године у превремену пензију ишли са 40 година стажа осигурања и најмање 59 година и шест месеци. Ове године иду са 40 година стажа осигурања и најмање 60 година.

С друге стране, мушкарци у старосну пензију иду по старом - са 65 година живота и 15 година стажа уписаног у радну књижицу.

Оно што је једнако за оба пола јесте правило по коме и мушкарци и жене могу редовно да се пензионишу са 45 година стажа, без обзира на старост. Услов је, наравно, да су им послодавци све време током 45 година редовно уплаћивали доприносе.

Говорећи о превременој пензији оно што је важно знати јесте да она кошта, односно, да вам умањује примања. Практично, пензија ће вам бити мања за 0,34 одсто за сваки месец превременог пензионисања, а највише за 20,5 одсто од укупне пензије.

То значи да ако би вам старосна пензија, с пуним радним стажом, била око 30.000 динара, а одлучите да се превремено пензионишете три године раније, онда би вам месечни чек био мањи за око 3.700 динара.

Право на превремену старосну пензију остварује се подношењем захтева Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање, после престанка осигурања, осим за осигуранике који обављају делатност у складу са законом којим се уређује рад приватних предузетника који право на превремену старосну пензију могу остварити испуњењем услова за стицање права на превремену старосну пензију.

Оно што је за сам крај важно истаћи је да се корисник превремене пензије може запослити, и да када престане да се бави датим послом или делатношћу, он има право на поновно одређивање висине пензије, под условом да је био осигуран најмање годину дана.

На снази су нова правила за пензионисање жена, а која се значајно разликују у односу на пре неколико месеци. Сада је померена старосна граница, а у неким случајевима и стаж. Ове године, жене у старосну пензију могу са 63 године и 6 месеци живота, уместо 63 године и четири месеца, колико је потребно да имају за пензионисање у претходној години. Потребан број година радног стажа остаје исти и износи минимум 15 година. Примера ради, у 2015. години даме су могле у пензију са 60 година старости и минимум 15 година стажа.

Закон о пензијском и инвалидском осигурању измењен је 2014. године. Од тада се за жене сваке године мењају услови за пензију, и то по правилу да се старосна граница помера у распону од два до шест месеци годишње. И тако све до 2032. године, када ће даме моћи да иду у пензију са 65 година старости, годину дана и десет месеци дуже него данас.

Године живота као услов за осигуранике жене практично ће расти наредних 9 година, када ће критеријуми за жене и мушкарце бити изједначени – 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Захваљујући новим мерама и помоћи државе, просечна пензија у Србији иде на око 45.390 динара у просеку! И то врло брзо. На нову линеарну повишицу ће имати право сви најстарији грађани, њих око 1,65 милиона. До краја године пензионерима стиже и по 800 динара од бесплатних акција које су добили од државе пре десет и више година.

Еспресо

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести