Ђорђе Хајдер: Добре бање и хотели бољи од лоших фабрика

КАЊИЖА: Туризам је у Војводини, у време када је Кањижанин Ђорђе Хајдер (86), сада Новосађанин, у два мандата од 1974 до 1982. године био ресорни покрајински секретар за ту област у Извршном већу САП Војводине на чијем челу је био Никола Кмезић, уврштен међу развојне приоритете.
h
Фото: Dnevnik.rs

У то време изграђени су нови бањски капацитети у Кањижи, Јунаковић у Апатину и Врднику. У угодном амбијенту здања „Аква марин“ Бање Кањижа, изграђеном пре четири деценије Хајдера смо срели као пацијента, а осврћући се на тај развојни циклус када су у Војводини грађене шећеране и други индустријски капацитети, он наглашава да је тада вредело убедити Кмезића и све који су одлучивали, да је боље улагати у бање и градити добре хотеле него лоше фабрике.

Хајдер се присећа доношења Друштвеног договора о развоју туризма 1975.године, где је туризам уврштен у приоритете, у односу на остале привредне гране које су битне и карактеристичне за Војводину.

Први пут је тада донет Друштвени договор за развој туризма, јер се сматрало да ипак треба покушати покренути ту грану привређивања, јер у то време Војводина је имала изузетно мало смештајних капацитета, па је процењено да ако ништа друго због друшвеног развоја и остале привреде треба му дати значај. Тим договором створени су друштвени и политички услови да се крене са развојем туризма у Војводини. Из општина смо прикупили конкретне програме и кренули најпре са бањама које су већ имале неке предуслове, међу којима је предњачила Бања Кањижа, а усвојен је тада и развојни програм бање Јунаковић код Апатина и бање Врдник, где су се изградили нови објекти, док су у Старом Сланкамену и Меленцима вршене реконструкције. Уз природне потенцијале и услове, тада су створени и финансијски услови, тако да су се општине где су грађени нови капацитети мобилисале да помогну у изградњи, објашњава Хајдер.

Општина Кањижа је тада средства од „нафтне ренте“ намењена развоју, усмерила као учешће за коришћење кредита, који су према речима Хајдера тада договарани с Војвођанском банком, а Извршно веће Војводине је из буџета обезбеђивало бенефицирану камату не само за развој бања него и свих привредних субјеката који су користили кредите за развојне пројекте.

Полагао сам камен темељац за нови бањски комплекс у Кањижи, на предлог мојих другова иако су по заслугама услове за то имали Миклош Вајда, Милан Вуковић и други општински функционери који су се потрудили да дође до изградње. Сви грађани Кањиже и околних места су се радовали градњи бање. У то време за пет година изграђено је око 3.500 лежајева у бањама, хотелима и мотелима у Војводини, где је било доста смештајних капацитета Б па и скоро А категорије. Војводина је пре тога оскудевала у смештајним капацитетима, чак и Нови Сад који је тада имао  хотеле „Путник“ и стари објекат „Парка“, тако да осим улагања у нове капацитете није било другог начина да се унапреде угоститељство и туризам у Војводини, с временске дистанце од четири и по деценије оцењује Хајдер.

Када је 1979. изграђен и отворен нови део у кањишкој бањи једно време морало се месецима чекати на ред. После тог великог улагања у бањски комплекс, што је била прва фаза, касније је уследила изградња нових хотела приватника. Хајдер сматра да је Кањижа погрешила што када је било прилике није изградила и отворене базене, иако је тада било иницијатива да радници регрес за годишњи одмор за годину дана усмере у изградњу отворених базена и других садржаја. Предлагано је да за узврат Бања Кањижа њиховим породицама наредних пет година омогући бесплатно коришћење базена, али то није прошло...

Фото: Dnevnik.rs

Вредело је улагати у бање

Од завршетка изградње савременог бањског центра пре четири деценије Ђорђе Хајдер није боравио у Бањи Кањижа, мада долазио је службено, па је једном приликом Извршно веће Војводине овде заседало када се разматрао програм развоја туризма у региону северне Бачке.

Сада сам овде први пут због лечења. Срећа у несрећи је да сам видео како се овде ради и могу да разуверим људе који знају да кажу „да Кањижа није као што је била“. Ово што сам видео и што доживљавам, одушевљен сам. Сви запослени у бањи су са осмехом и сјајем у очима, а и терапије пријају и дају резултате. То потврђује да је вредело улагати у Бању Кањижа и уопште у бање у Војводини, сматра Хајдер.


Хајдер истиче да је Бања Кањижа увек предњачила са квалитетом медицинске рехабилитације и других услуга, што је успела да одржи и очекује да се развојни замајац настави новим идејама.

Све што је раније рађено било је у вештини финансирања, па се надам да ће се у развоју ићи даље, иако је у неким срединама доста тога пропуштено да се уради у ранијем периоду.  Јодна бања у Новом Саду могла је постати једна од најугледнијих наших бања, а парк на који се наслања могао је бити други центар града. У време када се градило у Кањижи, Апатину и Врднику са програмом развоја бања кренули су Бечеј, Сента и још неке општине са привлачним локалитетима, међутим, они нису реализовани. У развоју туризма у Војводини нису биле у питању биле само бање него и развој ловног, риболовачког, наутичког и сеоског туризма. Сада сви причају о сеоском туризму, али он мора имати јаке корене из других грана туризма да би се могао развијати. У време док сам се ресорно бавио развојем туризма покушао сам да „протурим“ идејни пројекат за сеоски туризам, нажалост у то време није био актуелан, али од тада се много тога променило, напомиње Хајдер.         

Текст и фото: Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5714
Најновије вести