Ђуричин такође за Танјуг истиче да је важно да та криза није захватила финансијски сектор, који је у нашој земљи остао стабилан.
Он наводи да имамо стабилан курс, пад цене капитала и одлагање кредитних обавеза, а све је то, истиче, укалкулисано политиком Централне банке.
Каже да је био скептичан када је држава дефинисала први програм мера помоћи привреди и грађанству у марту и сматрао је да ће наша економија због таквог пакета доћи у тешку ситуацију за два до три квартала.
Тако је, објашњава, размишљао, имајући у виду чињеницу да је вирус опасан и да је најбоља мера за његово сузбијање физичка дистанца, а она, додаје, с друге стране, значи паузу у економији.
"Међутим, стање средином последњег квартала 2020. године је изнад мојих очекивања. Задржали смо одређени ниво виталности реалне економије, есенцијални сектори функционишу без застоја, док шок тражње делује на секторе који се баве продајом потрошних и трајно потрошних добра", наводи Ђуричин.
Ипак, указује да трошкови због ковид кризе и даље расту, јер, како наводи, медицински систем "пробија" планиране буџете, због потреба за лечењем људи.
Каже да је други фактор "пробијања" буџета помоћ привреди кроз релаксацију плаћања пореза, те се због пада пореских прихода држава мора задуживати како би задржала ниво привредне активности.
Ако се на то дода и исплата плата и пензија, дуг се, каже Ђуричин, и даље увећава.
Ђуричин подсећа да из Министарства финансија стижу уверавања да јавни дуг неће прећи 60 одсто БДП-а, што је, додаје, Мастрихтска граница.
"Међутим, веома озбиљне европске земље имају 100 до 160 одсто учешће дуга у домаћем БДП-у, тако да смо ми на релативно добром нивоу", каже Ђуричин.
Додаје, да то не сме да нас "успава" зато што, објашњава, када се говори о нивоу јавног дуга, онда се говори и о апсолутном нивоу БДП-а, који је, каже Ђуричин, у нашој земљи низак.
Због тог ниског апсолутног нивоа БДП-а, додаје он, снага наше економије је слаба да би већи проценат дуга у односу на БДП покрила из сопствене снаге.
Оцењује да ће стање наше економије умногоме зависити од тога колико дисциплиновано будемо примењивали мере и колико дисциплиновано будемо смањивали степен заражености становништва.
