Подаци сајта startuj.com, који је део Инфостуда, јасно показују да у понуди има знатно мање огласа за први посао и праксе него што има свршених студената у Србији.
У периоду од јануара до октобра на том сајту је објављено 1.387 огласа за праксе, док је факултете и високе школе, према Републичком заводу за статистику, уписало чак 243.730 студената. С друге стране, укупно је постављено 18.183 огласа за први посао, а само је прошле године дипломирало више од 39.000 студената, што указује на дисбаланс броја студената и отворених јуниор позиција и пракси.
Поред тога, на основу добијених резултата с овог сајта, види се да постоји велика разлика у броју пракси и првих послова по градовима. Београд има највећи број огласа месечно - преко 1.000 за први посао и око 90 одсто конкурса месечно за праксе. Друго место по бројности заузима Нови Сад с око 100 огласа за први посао и око 12 за праксу на месечном нивоу. Након тога следе Панчево, Суботица и Зрењанин са знатно мање огласа за младе.
Специфично је што су ИТ занимања и даље дефицитарна, иако број студената у овој области расте и они знатно лакше проналазе први посао и праксу. Истовремено, плате у ИТ индустрији за почетнике премашују просек плата на јуниорским позицијама у осталим областима јер ИТ јуниори, у просеку, зарађују 800 евра.
Највише студената уписује се на Универзитет у Београду, потом Новом Саду, те Нишу и Крагујевцу, а ове године студенти су били најзаинтересованији за области психологије, енглеског језика, медицине, стоматологије, фармације, ИТ-ја, права, економије, архитектуре и графичког дизајна. Број оних који желе да студирају ове области знатно премашује број доступних места, па се три студента борило за једно место на психологији, графичком дизајну и стоматологији, а за медицину, енглески језик и архитектуру два студента конкуришу за једно место.
На листи омиљених студија будућим бруцошима су Факултет организационих наука, Факултет политичких наука, Машински, Грађевински, Саобраћајни, Ветеринарски, Хемијски и Геодетски факултет, на којима се пријавило знатно више студената него што има места. Истовремено, подаци указују да су најчешће нуђени послови у трговини и продаји, администрацији, угоститељству и магацинима. Узимајући све то у обзир, извесно је да области које су најчешће доступне за младе, нису у складу са интересовањима и областима за које су млади заинтересовани.
Д. Млађеновић
