Табак такође не искључује могућност да Србија буде међу водећим земљама у Европи по привредном расту у 2020.
Он међутим указује да се то не може у овом тренутку са сигурношћу знати због непредвидивих околности везаних за ковид:
Не искључујемо ту могућност, али ће то зависти од више фактора везаних за епидемију корона вируса, које тренутно не можемо у потпуности да предвидимо, рекао је Табак.
Поводом објављивања септембарског Извештаја ЕБРД-а о регионалним економским изгледима, те податка да је пад српског БДП у првој половини године 0,6 одсто, стручњак ЕБРД каже да је та банка задржала своју ранију прогнозу да ће Србија имати најмањи пад БДП-а у региону од 3,5 одсто ове године.
Ипак, за следећу годину смо ревидирали прогнозу на три одсто (у односу на ранијих шест одсто) раста БДП-а Србије, навео је Табак додајући да су то урадили због враћања епидемије ковида 19 у многим земљама које су важни извозни партнери Србије.
Напомиње да и даље истражују негативне ефекте епидемије корона вируса у претходним месецима у Србији, који би могли да имају негативне ефекте на економски опоравак.
ЕБРД је у извештају по питању прогнозе раста БДП-а за 2021. смањио процене свим економијама у регону због неизвесности и негативних ризика везаних за потенцијално пооштравање мера социјалне дистанце услед разбуктавања вируса Ковид-19 како у домаћим оквирима, тако и у земљма кључним трговинским партнерима.
Приметио је да тренутно нема оштрих мера, али да је и даље ограничено кретање људи, што ће свакако утицати на економију.
Табак истиче да је Србија имала мањи пад БДП-а у првој половини године због више фактора и да је највећи утицај на то имао релативно велики програм помоћи владе и то што је на време донет.
Реч је о пакету који је вредан око 10 одсто БДП-а земље, истакао је Табак додајући да су на мањи пад БДП-а Србије утицали и позитивни прошлогодишњи ефекти, али и снажне јавне инвестиције и потрошња у првој половини 2020. године.
Како наводи, државни пакет помоћи приватном сектору је био свеобухватан и фокусиран на краткорочне мере помоћи првиреди и у оквиру њега је помогнуто компанијама да могу да исплате минималне зараде, обезбеђена гарантна шема за мала и средња предузећа, помоћ упућена одређеним специфичним секторима, затим новчана помоћ грађанима и друго.
Те важне мере су помогле одмах и ублажиле ефекте кризе, оцењује Табак, иако су, како додаје, неке мере можда могле да буду боље таргетиране и усмерене људима којима је помоћ највише потребна.
Али, свекупупно, пакет је био велики и обезбедио је значајну помоћ српској економији, нагласио је Табак.
Србија је, каже, добро стартовала у првој половини године и већ се у неким скторима види опоравак, на пример у малопродаји и индустрију.
Табак додаје да је, ипак, туризам још доста погођен упркос великој потрошњи домаћих туриста, тако да се у тој грани привреде ове године не очекује потпуни опоравак.
Стручњак ЕБРД каже Танјугу да добар потенцијал за развој у спрској привреди имају поједини традицинални сектори, као што је пољопривреда, али и неки нови као што је ИТ, где Србја има снажан раст извоза и велики потенцијал за даљи развој.
Додаје да је расту ИТ индустрије у Србији допринело добро пословно окружење, што је постигнуто променом одређених закона који су омогућили боље услове за развој стартап предузећа.
Према његовим речима, најважније је да се сада спрске власти фокусирају на будућност и да се наставе реформе како би Србија постала још аткративнија за стране и домаће инвеститоре.
Табак каже да ће доћи због пандемије до прерасподеле у производњи и организацији великих добављачких ланаца у Европи, што би Србија и друге земље на Западном Балкану могле да искористе пошто су географски ближе западним земљама.
”Србија је све атрактивнија и њено бизнис окружење је све боље. Важно је сада да се држава фокусира на смањење бирократије, да унапредити систем пореза, као и ефисканост јавне администрације".
Посебно је указао да би требало унапредити управљање државним предузећим за које каже да су важни играчи у спрској економији, који су важан сервис приватном сектору.
