Према подацима из извештаја, објављеног на веб сајту ЕК, привреда Србије ће расти брже него Европска унија и еврозона, којима се предвиђају стопе раста у 2022. и 2023. години од 2,7 посто, односно 2,3 одсто, респективно.
У одељку посвећеном Србији, Комисија истиче се да ће након снажне привредне експанзије у 2021. години од 7,4 посто, раст БДП-а наше земље, као и целе ЕУ и еврозоне, бити под притиском економских утицаја рата Русије проти Украјине.
ЕК наводи да ће раст Србије углавном бити вођен приватном потрошњом и инвестицијама, за које се очекује да ће надокнадити мали негативан допринос нето извоза расту.
Раст приватне потрошње у 2022, ЕК пројектује на 3,7 посто, а наредне године на 3,8 процената, док стопу раста јавне потрошње у наведеним годинама процењује на 0,1, односно 0,7 одсто, респективно.
Што се извоза робе и услуга тиче, предвиђа се повећање од 8,6 процената ове и од 8,5 посто идуће године, док ће раст увоза робе и услуга по процени Комисије износити 8,1 одсто у текућој години, односно 7,3 посто у следећој.
У извештају се такође прогнозира да ће инфлација достићи врхунац средином 2022. да би потом успорила од јесени. Конкретно, ЕК процењује стопу инфлације у Србији од 8,5 посто за ову годину, након чега ће опасти на 4,6 одсто догодине.
Када је реч о стопи незапослености, она ће се спустити са лањских 11 процената на 10 посто у 2022. и наставиће силазни тренд у наредној години на 9,3 одсто, сматра ЕК.
Дефицит буџета опште државе ће, према прогнозама извршне власти ЕУ, пасти ове године на 3,1 посто БДП-а, а у 2023. години на 1,8 процената бруто производа земље.
Предвиђа се такође смањење јавног дуга Србије у овој и идућој години на 54,5 процената, односно на 52,5 посто БДП-а, респективно.
