Како ове две појаве немају границе, тако и за веште преваранте практично не постоје лимити када је у питању обим њихових обмана. Ових дана актуелни су случајеви бугарске „крипто краљице“ Руже Игњатове која је продајући непостојећу криптовалуту „ванкоин“ прикупила између 4 и 15 милијарди долара (још се утврђују размере преваре) и групе америчких бизнисмена који су пет година продавали непостојеће акције, такође везане за криптовалуте и тако оштетили наивне инвеститоре за око 720 милиона долара.
Колико је лако „навући“ људе на оваква „обећавајућа“ улагања схватио сам у јулу 2013. године када сам као дежурни новинар “Дневника” у касним поподневним сатима примио телефонски позив од тада шездесетогодишње М. С. која је уплакана и врло узнемирена покушавала да ми објасни како се управо ланцем и катанцем везала за шалтер фирме “Safe group solution“ д. о. о. која неће да јој исплати ни уложени новац ни обећане камате и кредит, наивно сам помислио да ли је могуће да људи у Србији после Дафине, Језде и свих осталих, и даље наседају на пирамидалне преваре?
По одласку на терен у улицу Јована Суботића где су се налазиле просторије фирме, затекао сам троје запослених који су мирно седели на својим местима и уплакану и везану М. С. Прво сам се извикао на несретну жену питавши је одакле јој идеја да улаже паре у такву ултра сумњиву фирму и да ли је уопште нормална кад им је месецима уплаћивала новац...
Након краћег разговора сам наравно схватио да жена јесте сасвим нормална, али да не барата баш најбоље појмовима и односима у финансијском сектору, а додатно ме је снуждила када ми је рекла да још увек није своје синове обавестила о томе шта је урадила са уштеђевином… Сутрадан је у “Дневнику” изашао велики текст о овом случају, а већ прекосутра просторије фирме у Јована Суботића су биле празне, а од инвентара су остали само рекламни банери на улазу на којима се нуде повољни аранжмани за штедњу и улагање.
Од три броја телефона који су наведени као контакти за додатне информације, два су искључена, док се на један нико не јавља. По свему судећи ова фирма чију су власници наводно из Мађарске је очигледно за седам месеци колико је радила у Новом Саду, обавила шта је наумила и затворила канцеларију, док је преко стотину наивних клијената остало и без уложеног новца и без обећаних кредита. Поменути случај ме је тада навео и на мини истраживање током којег сам дошао до поражавајућих података, да се сличне фирме у Србији појављују на свака 2-3 месеца ( и у овом тренутку их има активних) и да са различитим успехом пељеше наивне штедише-улагаче.
Оваква хронологија догађаја карактеристична је за све пирамидалне преваре, а нове технологије су последњих година само прошириле могућности превараната.
Поменута Бугарка, Ружа Игњатова извела је једну од највећих пирамидалних превара на свету, тако што је 2016. године искористила тренутак када је и шира јавност чула за биткоин јер су се у то време због наглог скока вредности многи на њему обогатили, па дошло је до праве помаме за криптовалутама. Жељу људи да што пре ухвате воз на наизглед обећавајућем тржишту, али и чињеницу да ни регулаторне агенције ни медији о њему не знају много, одлично је искористила ова Бугарка. У то време угледна пословна жена с докторатом Оксфорда организовала је у јуну 2016. гламурозан догађај на Вемблију, обећавајући да ће њена криптовалута „Оне цоин“ гурнути тада већ супер популарни биткоин у заборав.
Лаковерни инвеститори су и пре њене гламурозне презентације, већ уложили 30 милиона евра у њен „ванкоин”, показују подаци до којих је дошао Би-Би-Си. До марта 2017. људи из више десетина земаља, од Бразила и Канаде преко Норвешке и Јемена до Индије и Кине дали су за нову криптовалуту четири, а према неким проценама, можда чак и 15 милијарди евра.
Криптокраљица, како се Игњатова представљала, заборавила је да им каже једну важну ствар. За разлику од биткоина који у основи има блокчејн технологију, сложену информатичку структуру која бележи траг о свакој трансакцији, због чега је уосталом и добио поверење технолошки образоване заједнице, њена валута нема никакву потпору.
Четири месеца после скупа на Вемблију бугарска компанија „Ванкоин” обратила се једном стручњаку који је требало да накнадно изгради блокчејн, али је он одбио, схвативши размере преваре. То, међутим, није омело бугарски стартап и Игњатову да наставе да продају причу о новој криптовалути која ће “сахранити” биткоин и осталу конкуренцију.
Два нула за преваранте
У случају преварене М. С. са почетка текста, због инцидента који је направила и интервенције полиције, предузеће “Safe group solution“ се позвало на члан 11.4 уговора који је Мирјана потписала, у којем стоји да, “уколико клијент својим понашањем или поступцима спречава повереника у вршењу свог посла, аутоматски бива искључен из уговора и нема право на остваривање уговорене суме нити на повраћај уложеног новца”. Спортским речником, 2:0 за преваранте…
За разлику од биткоина, који се у било ком тренутку може продати за прави новац (вредност варира према понуди и потражњи), у случају „ванкоина” тај тренутак се стално одлагао и никад се није ни десио, а Игњатовој се у међувремену изгубио сваки траг…
Коплетна обмана се састојала од лажне валуте и секташког регрутовања људи у пирамидалну шему, а због неколико фактора је савршено радила првих година: залуђености могућностима технологије, страха људи да не пропусте шансу за лаку зараду, а осим тога, др Игњатова је била личност која улива поверење…
Најчудније од свега је да компанија и даље ради негирајући било какву превару и да људи улажу новац, пишу аутори Би-Би-Сија који су пролетос били у Софији. Британски регулатор тржишта финансија 2016. је издао упозорење на „ванкоин”, али је после непуну годину оно скинуто са сајта, после чега су промотери наставили да организују конференције и траже нове инвеститоре за и даље непостојећу криптовалуту.
Готово идентична превара, тешка око 720 милиона долара, испливала је ових дана у Америци где су тројица бизнисмена ухапшена због преваре инвеститора који су улагали новац у непостојећи систем криптовалута.
Сумња се да су тројица ухапшених са још два помагача, у периоду од априла 2014. до фебруара 2019. године обећавали огромне профите у замену за улагање у “виртуелну валуту“ “биткоин“.
Они су се годинама богатили трошећи новац неискусних инвеститора које су увукли у привлачну, али нејасну структуру, названу “Битклуб нетворк“, продајући им акције ове фирме иако оне нису биле регистроване код америчких власти.
Највећи проблем ових превара је то што и кад се открију, нема много утехе за преварене, јер су углавном сами потписали уговоре о улагању који често тек након бољег читања откривају да организатори примају новац од инвеститора, а да заправо немају никакве обавезе према улагачима.
Нико Перковић
