Израдња тог гасовода за Србију има велики значај, а по речима генералног директора ЈП „Србијагас” Душана Бајатовић, пред нашом земљом је задатак да изгради и ојача своју мрежу. Он је истакао да Србија треба да ојача своје гасне капацитете, као и да се сада убрзано ради на интерконекцији од Ниша, преко Димитровграда до границе с Бугарском. По његовим речима, грант Европе за тај посао је 40 милиона евра.
– Важно је да се сада све ради по европским правилима – рекао је Бајатовић. – Појавили су се купци који захтевају све веће количине гаса, а наш транспортни систем је прилично скроман. У том гасном тепиху велика је рупа у југоисточној Европи. Јачањем наших гасних капацитета, можемо се повезати и узимати гас из Азербејyана, „Јужног коридора”, „Турског тока”... То су све комерцијални уговори, на основу којих можемо добити кредит од банке и ширити своју мрежу.
Он је истакао да Србија има шансу да постане енергетско чвориште јер ће имати више праваца снабдевања, веће потребе купаца, што значи бољу позицију у преговорима о цени, те да се планира и интерконенција према Хрватској и Републици Српској, а да ће се гасом из Србије снабдевати и Сарајево.
Да је за Србију и те како важна изградња гасовода „Турски ток”, сматра и председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић.
Уколико, као што је из Русије више пута најављивано, 2019. године престане транспрот руског гаса преко Украјине, Србија, али и друге земље Југоисточне Европе, биће у веома незавидној ситуацији. Ипак, Војислав Вулетић истиче да Србија свакако не би остала без гаса јер постоји мрежа која омогућава да се у нашу земљу тај енергент допреми са севера Европе.
– Престанак транспорта гаса из Русије преко Украјине је готово известан, а Србија би се у том случају снабдевала гасом са севера Европе, као што је то било 2009. године, када је била криза у снабдевању преко Украјине. Наравно, то би утицало на цену гаса због транзитних такси, али евентуално повећање цена не би било драматично – каже Вулетић.
– Ипак, мислим да ће се политика и даље мешати и поново покушавати да омета изградњу тог гасовода – каже Вулетић. – Разлог је у томе што је планирано да и траса „Турског тока” иде преко Бугарске, која је свој став показала када је „Јужни ток” у питању.
Он истиче да је за реализацију „Турског тока” неопходно да Европска унија има чвршћи став и да убеди Бугарску да је тај гасовод значајан за Европу.
– Опимистички гледам на „Турски ток” и очекујем да ће се Европа ослободити великог америчког утицаја да се спречи доток руског гаса у ЕУ. Извесно је да је гас Европи потребан, а снабдевање и транспорт гаса из Русије је најлакши и најповољнији начин да се тај енергент допреми у ЕУ – каже Вулетић.
По његовим речима, Србија ће, уколико се изгради гасовод „Турски ток”, имати значајно место као транзитна земља, али ће, будући да су капацитети тог гасовода мањи него што је било планирано за „Јужни ток”, приходи бити мањи.
– Планирана траса „Турског тока” нешто је другачија него траса „Јужног тока”, а тиме се задовољава трећи енергетски пакет. Наиме, траса „Јужног тока” у Србију је требало да уђе директно из Бугарске, док планираном трасом „Турског тока” гас из Русије стиже до Турске и Грчке, а онда преко Бугарске у Србију – каже Вулетић.
Д. Млађеновић
